Američki apelacioni sud u Njujorku presudio je da bivši ministar spoljnih poslova BiH Muhamed Šaćirbegović, optužen da je prisvojio državni novac, ne može biti izručen iz Sjedinjenih Američkih Država u BiH.
Sud je u obrazloženju odbijanja izručenja naveo da Šaćirbegovića (53) nije formalno optužio sud odgovarajuće jurisdikcije, preneo je praški Radio Slobodna Evropa (RFE).
Šaćirbegović je uhapšen 25. marta 2003. u svojoj kući u Njujorku na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje, izdatog u Sarajevu, a zbog zloupotrebe položaja i nesavesnog poslovanja, zbog čega je BiH oštećena za oko 2,5 miliona dolara.
Neko vreme je Šaćirbegović proveo je u pritvoru, a Okružni sud u Njujorku pre tri godine doneo je odluku da SAD izruče Šaćirbegovića BiH.
Američki okružni sudija u Njujorku Barbara Džons navela je tada u presudi da je bilo dovoljno dokaza za Šaćirbegovićevo izručenje, i to na osnovu ugovora iz 1902. između SAD i tadašnje Kraljevine Srbije, čija država naslednica je i Bosna i Hercegovina, preneo je RFE, koji finansira Kongres SAD.
Komisija Ministarstva spoljnih poslova BiH je 2001. utvrdila nepravilnosti prilikom raspolaganja sredstvima u vreme njegovog mandata.
Šaćirbegović je još 2006. Ustavnom sudu BiH podneo zahtev u kojem traži da bude procenjeno da li je istraga koja se protiv njega vodi u skladu sa Ustavom BiH i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Šahirbegović je najavio i žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Bivši ambasador BiH pri UN je u ranijim komentarima izneo kako je reč o politički motivisanom postupku zbog njegovih odnosa sa ratnim predsedavajućim Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem.
Šaćirbegović je i u izjavi agenciji Rojters danas ponovio da je više puta nudio bosanskim vlastima saradnju, ali je odbijen, kao i da je žrtva odmazde političkih protivnika.
Šaćirbegović je još naveo da ova odluka suda za njega predstavlja ličnu satisfakciju i olakšanje, i da mu vraća poverenje u sudstvo SAD.
(Tanjug)
Šaćirbegović je uhapšen 25. marta 2003. u svojoj kući u Njujorku na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje, izdatog u Sarajevu, a zbog zloupotrebe položaja i nesavesnog poslovanja, zbog čega je BiH oštećena za oko 2,5 miliona dolara.
Neko vreme je Šaćirbegović proveo je u pritvoru, a Okružni sud u Njujorku pre tri godine doneo je odluku da SAD izruče Šaćirbegovića BiH.
Američki okružni sudija u Njujorku Barbara Džons navela je tada u presudi da je bilo dovoljno dokaza za Šaćirbegovićevo izručenje, i to na osnovu ugovora iz 1902. između SAD i tadašnje Kraljevine Srbije, čija država naslednica je i Bosna i Hercegovina, preneo je RFE, koji finansira Kongres SAD.
Komisija Ministarstva spoljnih poslova BiH je 2001. utvrdila nepravilnosti prilikom raspolaganja sredstvima u vreme njegovog mandata.
Šaćirbegović je još 2006. Ustavnom sudu BiH podneo zahtev u kojem traži da bude procenjeno da li je istraga koja se protiv njega vodi u skladu sa Ustavom BiH i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Šahirbegović je najavio i žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Bivši ambasador BiH pri UN je u ranijim komentarima izneo kako je reč o politički motivisanom postupku zbog njegovih odnosa sa ratnim predsedavajućim Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem.
Šaćirbegović je i u izjavi agenciji Rojters danas ponovio da je više puta nudio bosanskim vlastima saradnju, ali je odbijen, kao i da je žrtva odmazde političkih protivnika.
Šaćirbegović je još naveo da ova odluka suda za njega predstavlja ličnu satisfakciju i olakšanje, i da mu vraća poverenje u sudstvo SAD.
(Tanjug)
