Prosečna mesečna neto plata zaposlenih u Hrvatskoj prošle godine je bila 4.376 kuna (oko 52.500 dinara), što je nominalno 4,9, a realno 1,5 odsto više nego u 2004. godini, a prosečno domaćinstvo mesečno je raspolagalo sa oko 6.000 kuna (72.000 dinara), ali je, ipak, manje od 20 odsto domaćinstava izjavilo da ima koliko im treba ili više.
Po proceni oko 1.000 ljudi, ispitanih u istraživanju agencije GfK, za zadovoljenje osnovnih potreba potrebno je imati oko 8.690 kuna (103.000 dinara) mesečno.
Tek oko pet odsto domaćinstava smatra da ima prihode veće od potrebnih i još približno 14 odsto da ima prihode koliki su im potrebni, što znači da skoro 80 odsto domaćinstava ima problema s pokrivanjem troškova.
U proseku, primanja koja su im potrebna čak 69 odsto su veća od onih koja ostvraju, a za taj raskorak izmedju raspoloživog i potrebnog, dosta se spretno koriste kartice i dozvoljeni minusi na tekućim računima.
Sva domaćinstva imaju troškove za hranu i režije, oko 90 odsto ih ima redovne troškove za fiksni, a 84 odsto za mobilni telefon, 88 odsto svakog meseca izdvaja za odeću ili obuću, 82 ima i troškove prevoza, 77 odsto troši i na medicinske usluge, 59 odsto za neke oblike kulture i zabave ili rekreacije, a čak 50 odsto - za duvan.
Oko 50 odsto domaćinstava imalo je u 2005. godini trošak vezan uz trajna potrošna dobra, samo 38 odsto imalo je troškove za obrazovanje, a tek oko 22 odsto stavljalo je redovno nešto na štednju.
Prosečni trošak za fiksni i mobilni telefon je oko 468 kuna (oko 5.600 dinara), na cigarete se troši oko 444 kuna (5.300 dinara), a na obrazovanje tek oko 413 kuna (nešto ispod 5.000 dinara) mesečno.
Hrvatska domaćinstva i dalje trećinu prihoda troše na hranu i piće, a sve dok učešće tih troškova ne padne ispod 20 odsto, teško je govoriti o stvarno boljem nivou životnog standarda, komentarišu stručnjaci.
Kada se tome dodaju još i troškovi stanovanja i režije, proizlazi da i dalje polovina prihoda ide na zadovoljenje najosnovnijih egzistencijalnih potreba.
Podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da bi radnik, ako bi svakog meseca uštedeo svu platu, na kraju godine mogao za tih 52.500 kuna (630 hiljada dinara) da kupi oko 5,7 kvadratnih metara novog stana ako živi u Zagebu ili nekoj drugoj privlačnoj destinaciji, a za kupovinu malo boljeg automobila morao bi da radi dve godine.
Ipak, neki zaposleni u kupovinu bi mogli ući s manje napora, jer statistički podataci o neto platama po delatnostima za poslove slične kvalifikacije pokazuju i da je najviša plata 3,6 puta veća od najniže.
(Tanjug)
Po proceni oko 1.000 ljudi, ispitanih u istraživanju agencije GfK, za zadovoljenje osnovnih potreba potrebno je imati oko 8.690 kuna (103.000 dinara) mesečno.
Tek oko pet odsto domaćinstava smatra da ima prihode veće od potrebnih i još približno 14 odsto da ima prihode koliki su im potrebni, što znači da skoro 80 odsto domaćinstava ima problema s pokrivanjem troškova.
U proseku, primanja koja su im potrebna čak 69 odsto su veća od onih koja ostvraju, a za taj raskorak izmedju raspoloživog i potrebnog, dosta se spretno koriste kartice i dozvoljeni minusi na tekućim računima.
Sva domaćinstva imaju troškove za hranu i režije, oko 90 odsto ih ima redovne troškove za fiksni, a 84 odsto za mobilni telefon, 88 odsto svakog meseca izdvaja za odeću ili obuću, 82 ima i troškove prevoza, 77 odsto troši i na medicinske usluge, 59 odsto za neke oblike kulture i zabave ili rekreacije, a čak 50 odsto - za duvan.
Oko 50 odsto domaćinstava imalo je u 2005. godini trošak vezan uz trajna potrošna dobra, samo 38 odsto imalo je troškove za obrazovanje, a tek oko 22 odsto stavljalo je redovno nešto na štednju.
Prosečni trošak za fiksni i mobilni telefon je oko 468 kuna (oko 5.600 dinara), na cigarete se troši oko 444 kuna (5.300 dinara), a na obrazovanje tek oko 413 kuna (nešto ispod 5.000 dinara) mesečno.
Hrvatska domaćinstva i dalje trećinu prihoda troše na hranu i piće, a sve dok učešće tih troškova ne padne ispod 20 odsto, teško je govoriti o stvarno boljem nivou životnog standarda, komentarišu stručnjaci.
Kada se tome dodaju još i troškovi stanovanja i režije, proizlazi da i dalje polovina prihoda ide na zadovoljenje najosnovnijih egzistencijalnih potreba.
Podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da bi radnik, ako bi svakog meseca uštedeo svu platu, na kraju godine mogao za tih 52.500 kuna (630 hiljada dinara) da kupi oko 5,7 kvadratnih metara novog stana ako živi u Zagebu ili nekoj drugoj privlačnoj destinaciji, a za kupovinu malo boljeg automobila morao bi da radi dve godine.
Ipak, neki zaposleni u kupovinu bi mogli ući s manje napora, jer statistički podataci o neto platama po delatnostima za poslove slične kvalifikacije pokazuju i da je najviša plata 3,6 puta veća od najniže.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.