Pravni zastupnik Srbije i Crne Gore Radoslav Stojanović izjavio je u sredu pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu da je tužba Bosne i Hercegovine za genocid neosnovana.
U uvodnom izlaganju kojim je u "Palati mira" počela odbrana SCG, Stojanović je istakao da će njegov pravni tim pokazati da genocida u BiH nije bilo i da je "tužilac izneo mnoge netačne optužbe".
Ukazavši da se ovaj proces tiče uspostavljanja odgovornosti države za genocid, Stojanović je istakao da namera odbrane nije da poriče zločine koji su se dogodili tokom rata u BiH, već da dokaže da se oni ne mogu pripisati SCG.
On je, pritom, naveo da je Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju prihvatio "široku definiciju genocida, ali da i pored toga, nije uspeo da ustanovi da je počinjen genocid u BiH, sem u samoj Srebrenici".
Presuda generalu Vojske RS Radoslavu Krstiću zasnovana je, medjutim, "na jednoj posebnoj teoriji koju osporava pravna doktrina i koja nije bila praćena presudama drugih sudskih veća" Haškog tribunala, objasnio je on.
Tokom rata u BiH počinjeni su teški zločini, muslimanski narod je pretrpeo najstrašnije stvari i imao žrtve u ratu sa Srbima, Hrvatima i čak u medjusobnim sukobima u Zapadnoj Bosni, rekao je Stojanović i podsetio da se za te zločine sudi pojedincima pred Medjunarodnim krivičnim sudom i nacionalnim sudovima.
On je naglasio da Sud, pre nego sto odluči o pravnim kvalifikacijama kriminalnih dela koja su počinjena u BiH, prethodno treba da odluči da li je SCG u vreme kada je protiv nje podignuta tužba imala pristup tom sudu.
"Mi ćemo pokazati da branjena strana nije imala pristup Sudu i da nadležnost nije mogla da se primeni na osnovu clana 9. Konvencije o sprečavanju genocida", rekao je Stojanović i zaključio da "nedostatak nadležnosti treba da okonča proces pred ovim sudom".
Prema njegovim rečima, bez obzira na odluku Suda, jedna strana će biti nezadovoljna, a možda i obe i zato je srpska strana spremna na politički dogovor koji je najbolji put za pomirenje, kako sve tri naroda u samoj BiH, tako i naroda dve zemlje.
Na sudjenju koje je počelo 27. februara, pravni tim BiH je, medjutim, prilikom obrazlaganja glavnih teza tužbe, ostavio mogućnost za politički dogovor, ali samo o odštetnom zahtevu i tek pošto bude presudjeno da je SCG odgovorna za genocid.
Bivši zastupnik BiH, američki advokat Frensisa Bojl, koji je podneo tužbu protiv SCG, savetovao je uoči sudjenja vlastima u Sarajevu da, umesto ogromne odštete koju SCG ne može da plati, traži ukidanje RS kao "genocidne tvorevine".
Zastupnici i savetnici pravnog tima SCG treba da u narednih sedam dana iznesu glavne teze i pravnu argumentaciju odbrane prema kojoj nema dokaza o nameri SCG da delimično, ili u celini, uništi bošnjački narod.
Tužbu protiv SCG je podiglo bošnjačko ratno Predsedništvo s tadašnjim liderom Alijom Izetbegovićem na čelu marta 1993. godine, a bosanski Srbi joj se protive i smatraju je nelegalnom, jer je doneta protivno Ustavu BiH i nikada je, posle mirovnog sporazuma u Dejtonu, nije verifikovao ni jedan zvaničan državni organ.
(Tanjug)
U uvodnom izlaganju kojim je u "Palati mira" počela odbrana SCG, Stojanović je istakao da će njegov pravni tim pokazati da genocida u BiH nije bilo i da je "tužilac izneo mnoge netačne optužbe".
Ukazavši da se ovaj proces tiče uspostavljanja odgovornosti države za genocid, Stojanović je istakao da namera odbrane nije da poriče zločine koji su se dogodili tokom rata u BiH, već da dokaže da se oni ne mogu pripisati SCG.
On je, pritom, naveo da je Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju prihvatio "široku definiciju genocida, ali da i pored toga, nije uspeo da ustanovi da je počinjen genocid u BiH, sem u samoj Srebrenici".
Presuda generalu Vojske RS Radoslavu Krstiću zasnovana je, medjutim, "na jednoj posebnoj teoriji koju osporava pravna doktrina i koja nije bila praćena presudama drugih sudskih veća" Haškog tribunala, objasnio je on.
Tokom rata u BiH počinjeni su teški zločini, muslimanski narod je pretrpeo najstrašnije stvari i imao žrtve u ratu sa Srbima, Hrvatima i čak u medjusobnim sukobima u Zapadnoj Bosni, rekao je Stojanović i podsetio da se za te zločine sudi pojedincima pred Medjunarodnim krivičnim sudom i nacionalnim sudovima.
On je naglasio da Sud, pre nego sto odluči o pravnim kvalifikacijama kriminalnih dela koja su počinjena u BiH, prethodno treba da odluči da li je SCG u vreme kada je protiv nje podignuta tužba imala pristup tom sudu.
"Mi ćemo pokazati da branjena strana nije imala pristup Sudu i da nadležnost nije mogla da se primeni na osnovu clana 9. Konvencije o sprečavanju genocida", rekao je Stojanović i zaključio da "nedostatak nadležnosti treba da okonča proces pred ovim sudom".
Prema njegovim rečima, bez obzira na odluku Suda, jedna strana će biti nezadovoljna, a možda i obe i zato je srpska strana spremna na politički dogovor koji je najbolji put za pomirenje, kako sve tri naroda u samoj BiH, tako i naroda dve zemlje.
Na sudjenju koje je počelo 27. februara, pravni tim BiH je, medjutim, prilikom obrazlaganja glavnih teza tužbe, ostavio mogućnost za politički dogovor, ali samo o odštetnom zahtevu i tek pošto bude presudjeno da je SCG odgovorna za genocid.
Bivši zastupnik BiH, američki advokat Frensisa Bojl, koji je podneo tužbu protiv SCG, savetovao je uoči sudjenja vlastima u Sarajevu da, umesto ogromne odštete koju SCG ne može da plati, traži ukidanje RS kao "genocidne tvorevine".
Zastupnici i savetnici pravnog tima SCG treba da u narednih sedam dana iznesu glavne teze i pravnu argumentaciju odbrane prema kojoj nema dokaza o nameri SCG da delimično, ili u celini, uništi bošnjački narod.
Tužbu protiv SCG je podiglo bošnjačko ratno Predsedništvo s tadašnjim liderom Alijom Izetbegovićem na čelu marta 1993. godine, a bosanski Srbi joj se protive i smatraju je nelegalnom, jer je doneta protivno Ustavu BiH i nikada je, posle mirovnog sporazuma u Dejtonu, nije verifikovao ni jedan zvaničan državni organ.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.