Branilac Mihajlo Bakrač rekao je u utorak pred Tribunalom da je Lazarević, prema optužnici, "od septembra do decembra 1998. prevario 45 porodica i dve firme, sklapajući ugovore i uzimajući novac".
Sud u Beogradu zbog toga je, po Stanišićevom advokatu, izdao nalog za privođenje i poternicu za Lazarevićem.
Zastupnik Simatovićeve odbrane je sugerisao da je Lazarević zbog toga - a ne zbog političkog progona kako je sam tvrdio - u januaru 1999. pobegao iz Srbije i odmah stupio u kontakt sa Haškim tužilaštvom kojem je u narednih šest meseci davao izjave.
Dok ga je advokat Bakrač unakrsno ispitivao, Lazarević je te tvrdnje odbacio kao laži.
Lazarević je 2002. godine pred Tribunalom svedočio protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.
Prošle godine, Lazarević je bio svedok odbrane hrvatskog generala Anta Gotovine, optuženog za progon Srba iz Kninske krajine 1995.
Advokat Bakrač tvrdio je - ukazujući na protivrečnosti u različitim izjavama svedoka - da je Lazarević lagao o svojoj dugogodišnjoj karijeri saradnika vojne Kontraobaveštajne službe, koja ga je vodila od Australije do Republike Srpske Krajine.
Svedok je, međutim, ostao pri svom iskazu.
Odgovarajući na pitanja branioca Stanišića, Lazarević je potvrdio da je tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije video samo dva puta u Kninskoj krajini 1992-93, ali da nisu razgovarali.
Svedok je, na pitanje branioca Vejna Džordaša, izjavio i da nikada nije video Stanišića kako izdaje naređenje Simatoviću, koji je bio u štabu na Petrovoj Gori, niti Simatovića kako naređuje zapovedniku specijalaca iz Srbije Radojici Božoviću koji je sa svojim ljudima delovao u susednoj zapadnoj Bosni.
Ne opovrgavajući da su Simatović i specijalne snage iz Srbije u jesen 1994. delovali u RSK i okolini Velike Kladuše, Stanišićev branilac sugerisao je da je to bilo u skladu sa sporazumom o saradnji koji su prethodno u Beogradu potpisali vođa autonomije u zapadnoj Bosni Fikret Abdić, predsednik Srbije Milošević i vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić.
Cilj delovanja crvenih beretki u okolini Kladuše, po sugestiji advokata Džordaša, bio je da se omogući povratak Abdića i oko 8.000 muslimanskih izbeglica u taj grad, koji su prethodno napustili pred ofanzivom Petog korpusa Armije BiH.
Lazarević je odgovorio da je video izbeglice, ali da o sporazumu političara i narečenom cilju nije znao ništa. "Bilo mi je čudno što Srbi ratuju za Muslimane", primetio je on.
U glavnom iskazu, Lazarević je juče tvrdio da je od 1992. bio oficir za vezu 21. korpusa vojske RSK sa snagama UN, a da je od 1993. štab specijalaca iz Srbije na čelu sa Simatovićem bio na Petrovoj Gori.
Posvedočio je i da su na terenu tim specijalcima zapovedali Rajo Božović i Milorad Ulemek Legija koji su preko Simatovića direktno odgovarali Stanišiću.
Suđenje Stanišiću i Simatoviću pred Haškim tribunalom biće nastavljeno iduće nedelje, iskazom sledećeg svedoka optužbe.
(Beta)
Sud u Beogradu zbog toga je, po Stanišićevom advokatu, izdao nalog za privođenje i poternicu za Lazarevićem.
Zastupnik Simatovićeve odbrane je sugerisao da je Lazarević zbog toga - a ne zbog političkog progona kako je sam tvrdio - u januaru 1999. pobegao iz Srbije i odmah stupio u kontakt sa Haškim tužilaštvom kojem je u narednih šest meseci davao izjave.
Dok ga je advokat Bakrač unakrsno ispitivao, Lazarević je te tvrdnje odbacio kao laži.
Lazarević je 2002. godine pred Tribunalom svedočio protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.
Prošle godine, Lazarević je bio svedok odbrane hrvatskog generala Anta Gotovine, optuženog za progon Srba iz Kninske krajine 1995.
Advokat Bakrač tvrdio je - ukazujući na protivrečnosti u različitim izjavama svedoka - da je Lazarević lagao o svojoj dugogodišnjoj karijeri saradnika vojne Kontraobaveštajne službe, koja ga je vodila od Australije do Republike Srpske Krajine.
Svedok je, međutim, ostao pri svom iskazu.
Odgovarajući na pitanja branioca Stanišića, Lazarević je potvrdio da je tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije video samo dva puta u Kninskoj krajini 1992-93, ali da nisu razgovarali.
Svedok je, na pitanje branioca Vejna Džordaša, izjavio i da nikada nije video Stanišića kako izdaje naređenje Simatoviću, koji je bio u štabu na Petrovoj Gori, niti Simatovića kako naređuje zapovedniku specijalaca iz Srbije Radojici Božoviću koji je sa svojim ljudima delovao u susednoj zapadnoj Bosni.
Ne opovrgavajući da su Simatović i specijalne snage iz Srbije u jesen 1994. delovali u RSK i okolini Velike Kladuše, Stanišićev branilac sugerisao je da je to bilo u skladu sa sporazumom o saradnji koji su prethodno u Beogradu potpisali vođa autonomije u zapadnoj Bosni Fikret Abdić, predsednik Srbije Milošević i vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić.
Cilj delovanja crvenih beretki u okolini Kladuše, po sugestiji advokata Džordaša, bio je da se omogući povratak Abdića i oko 8.000 muslimanskih izbeglica u taj grad, koji su prethodno napustili pred ofanzivom Petog korpusa Armije BiH.
Lazarević je odgovorio da je video izbeglice, ali da o sporazumu političara i narečenom cilju nije znao ništa. "Bilo mi je čudno što Srbi ratuju za Muslimane", primetio je on.
U glavnom iskazu, Lazarević je juče tvrdio da je od 1992. bio oficir za vezu 21. korpusa vojske RSK sa snagama UN, a da je od 1993. štab specijalaca iz Srbije na čelu sa Simatovićem bio na Petrovoj Gori.
Posvedočio je i da su na terenu tim specijalcima zapovedali Rajo Božović i Milorad Ulemek Legija koji su preko Simatovića direktno odgovarali Stanišiću.
Suđenje Stanišiću i Simatoviću pred Haškim tribunalom biće nastavljeno iduće nedelje, iskazom sledećeg svedoka optužbe.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.