Napadi ajkula sa fatalim ishodom zabeleženi su i u Jadranskom moru.
Nakon dva smrtonosna napada ajkule u najpopularnijem egipatskom letovalištu Hurgada u Crvenom moru, deo obale na kojem su se oni dogodili bio je zatvoren tri dana, a mnogi turisti su se u strahu premišljali da li da uopšte ulaze u vodu. Premda ovakve vesti nisu stizale sa plaža u regionu, nije tajna da su ajkule prisutne u svim morima - od Crvenog, preko Sredozemnog, pa sve i do Jadranskog.
Čuvena je priča o jednom jedinom napadu ajkule u Crnoj Gori na plaži Mogren, 13. jula 1955. godine kada su tri mladića skakala sa barke kojom su došli iz pravca Jaza. Tada je prvi u vodu uskočio dvadesetjednogodišnji student elektrotehnike iz Čačka Stevan Tomašević i ubrzo nakon toga napala ga je velika bela ajkula.
Profesor Alen Soldo sa Odeljenja za studije mora Univerziteta u Splitu i kopredsedavajući grupe naučnika, specijalista za morske pse pri Međunarodnom savezu za očuvanje prirode (IUCN) u razgovoru za "Euronews Srbija" kaže da u Jadranskom moru stalno žive ili "povremeno zalaze" 33 vrste morskih pasa od kojih su potencijalno opasne tri: dugonosa i atlanska za koje nikada nije zabeleženo da su bilo koga napale jer se uglavnom drže otvorenog mora, i velika bela ajkula za koju se smatra da je odgovorna za sve dosadanje napade u Jadranu.
Poslednja osoba koja je smrtno stradala od napada morskog psa u Hrvatskoj bio je Nemac Rolf Šnider (21) kog je velika bela ajkula napala 10. oktobra 1974. godine u Lokvi Rogoznici kod Omiša. Prvi u pomoć mu je tada priskočio Italijan Vitorio Solinji koji ga je izvukao na obalu. Nažalost, Nemac je iskrvario na smrt.
Nakon toga je zabeležen samo još jedan napad i to 2008. godine na slovenačkog ribolovca na ostrvu Vis koji je napad preživeo i ostao bez noge. Inače, on je ronio s podvodnom puškom, a ajkulu je verovatno privukla krv ribe koju je imao zakačenu o pojas. Ribolovci su veliku belu ajkulu od tada videli tek nekoliko puta na italijanskoj strani Jadrana i to na otvorenom moru.
"Što se tiče same mogućnosti da vidite morskog psa u moru često volim da kažem da ćete pre u istoj nedelji dobiti dva puta na lutriji nego uopšte videti ajkulu u moru. Čak 99,99 odsto ljudi za svog života je uopšte neće videti, tako da je strah od njih potpuno bezrazložan", kaže on.
Dodaje da je trenutno stotinu puta veća pretnja od temperatura vazduha koje mogu dovesti do raznih zdravstvenih poteškoća nego od samih ajkula.
"Na primer, ovih dana opet imamo smrtni slučaj od uboda stršljena i takvih slučajeva imamo svake godine. Ali, stršljeni, za razliku od morskih pasa, uopšte ne izazivaju takav strah što je, s obzirom na odnos smrtnih ishoda od stršljena i morskih pasa, apsurdno", kaže prof. Soldo u razgovoru za Euronews Srbija.
Ističe da je jedna od urbanih legendi koja nema veze sa stvarnim situacijama jeste i ona da ajkule zalutaju za kruzerima, smatra prof. Soldo. Klimatske promene pak, nisu urbana legenda, ali nisu ni uticale toliko da mnoštvo novih vrsta pohrliti u Jadran.
"Velika bela ajkula, kao i neke druge vrste morskih pasa, voli hladnije more i tropske temperature joj ne prijaju. Pa, i sa daljim rastom temperatura možemo očekivati da će se povući iz Jadrana" kaže on i nastavlja:
"S druge strane, neke druge vrste, na primer one koje su ušle u Mediteran kroz Suecki kanal iz Crvenog mora i Indijskog okeana i vole toplije more, mogu u budućnosti doći i do Jadrana. Zasad nemamo takvih slučajeva, za razliku od nekih drugih riba. Verovatno jer je Jadran i dalje najhladniji deo Mediterana, a takođe i glavna hrana koju te vrste vole još nije u Jadranu", dodaje.
Profesor Soldo kaže da većina ajkula u Jadranskom moru voli da obitava pri dnu. Ima i onih koje više vole da budu u gornjim slojevima mora. Ipak, jedno je sigurno - nema područja Jadrana za koje bi se moglo reći da ih ima najviše.
"Nažalost, kako ih čovek konstantno uništava, morski psi spadaju među najugroženije vrste na svetu, pa ih je zapravo svake godine drastično manje", kaže on. Prema njegovim rečima, ljudi nisu prirodna hrana morskim psima jer sastav našeg tela ne odgovara onome što traže od hrane, zbog čega su napadi uglavnom posledica greške.
"Oni retki, namerni su posledica ekstremnih okolnosti koje zavise od datog trenutka, prostora i stanja individualnog morskog psa, što uključuje i različitosti između pojedinih vrsta", kaže prof. Soldi. Postoje pak, isprovocirani napadi koji su posledica namerne interakcije čoveka i morskog psa, pri čemu je u tom slučaju uglavnom čovek kriv jer prelazi granice koju ne bi smeo. Postoje, naravno i oni koje čovek nije isprovocirao.
"To su slučajevi u kojima je morski pas zamenio čoveka za neku drugu hranu, onda su i oni posledica nekih okolnosti - na primer, svežih povreda na čoveku koje deluju na senzorni sistem morskog psa ili jednostavno kao posledica tzv. testnih udaraca s kojima morski pas pokušava shvatiti šta to ima ispred sebe u svom dominantnom okruženju u kojem on sebe smatra glavnim predatorom", rekao je on.
Da u Jadranu žive mnoge druge opasnije vrste ribe, svedoči i prof. Soldo koji kaže da nivo opasnosti od različitih vrsta opet zavisi i od vrste interakcije čoveka sa njima.
"Opasne morske vrste se dele na opasne usled ugriza i/ili uboda i otrovne vrste koje imaju otrov u spoljnim delovima tela koji pri dodiru s čovekom ubrizgaju i time izazovu neke zdravstvene posledice; ili im otrov može biti sadržan u unutrašnjim organima, pa usled konzumacije takve ribe može doći do lakšeg ili težeg trovanja", zaključuje Soldo.
(MONDO/Euronews Srbija)
