Ljudi iz Poljske koji su povređeni nakon sletanja autobusa na autoputu Varaždin - Zagreb, koji se nalaze u hrvatskim bolnicama, uglavnom su stabilno. Oni boljeg zdravlja otpušteni su i prevezeni u Poljsku. Poljski portal Fakt razgovarao je sa dve žene koje se nalaze u zagrebačkoj bolnici i koje su preživele strašnu nesrećuBeata Kričovjak kaže da su autobus vozili iskusni vozači i da nije bilo naznaka da je ovakva tragedija mogla da se dogodi.

"Šokiralo me je to što se to dogodilo. Ne sećam se trenutka nesreće jer sam spavala.Trajalo je nekoliko sekundi. Nisam se onesvestila, ali sam bila zaglavljena. Videla sam ljude koji nisu mogli da se kreću. Čekala sam da otvore autobus i izvedu me. Nisam znala šta se dešava oko mene jer sam bila zaglavljena između stolica. Činilo mi se kao da sam čekala satima, a pomoć sam čekala oko 13 minuta", rekla je Poljakinja za Fakt i dodala:

"Bilo je strašno. Jauci, stenjanje, ljudi su morali biti svesni da umiru. Neki su bili zgnječeni. Užasno je videti ljude bez kože na licu. Šok. To je nemoguće opisati." Beata je sa majkom otišla u Međugorje. Kaže da zna da je preživela nesreću, ali ništa više.

"Čim se oporavim, idem ponovo u Međugorje"

Zofia Kasprzik kaže da će se jednog dana vratiti u Međugorje, bez obzira na strašnu nesreću koju je preživela. "Zahvaljujem Bogu i Gospi. Čim se oporavim, idem ponovo u Međugorje. Hrabra sam i religiozna. Molim se svaki dan", priča preživela. Mnogi ljudi se pitaju zašto identifikacija žrtava nesreće traje toliko dugo. Portal Fakt prenosi saopštenje za javnost iz ambasade Poljske u kojem objašnjavaju zašto ceo proces traje toliko dugo.

Zašto identifikacija žrtava traje toliko dugo?

"Imamo preliminarni spisak žrtava koje su poginule u sudaru poljskog autobusa na hrvatskom autoputu u subotu. Činimo sve da proces identifikacije završimo što je pre moguće", rečeno je poljskom portalu Fakt iz ambasade Poljske u Zagrebu. Iako se nesreća dogodila u subotu ujutro, porodice nastradalih još čekaju zvaničnu potvrdu sudbine svojih članova.

"Niko od putnika (kao i niko od nas uopšte) ne nosi lanac oko vrata sa etiketom sa našim ličnim podacima. Niko ne putuje ni sa dokumentima u džepu. Obično su u prtljagu (torbe, ranci, itd.) i blizu su vlasnika. Problem je što je sila u trenutku sletanja autobusa bila toliko jaka da je pomerila prtljag od vlasnika i do nekoliko metara."

"Svim osobama su uzeti otisci"

"Hitna pomoć je došla da spasava ljude, a ne njihov prtljag sa dokumentima. Ako je neko pri svesti, onda može da se legitimiše. Ali to nije slučaj sa onima koji nisu svesni i onima koji su umrli. Sve žrtve treba da se uporede sa dokumentima, što nije uvek lako zbog prirode povreda koje zadobiju u udesu, ali i zbog toga što dokumenti traju i do deset godina, pa fotografije na njima više nisu tako sveže. Svim ljudima su uzeti otisci prstiju", saopštila je poljska ambasada.

Iz ambasade Poljske napominju da ne smeju da žure sa informacijama jer mogu da pogreše. "Pretpostavke nisu dovoljne kada se govori o nečijem životu ili smrti. Tako je i sa ljudima koji nisu svesni. Ne smemo da pogrešimo", pišu oni.

(MONDO)