Izveštač britanske televizijske mreže "Skaj njuz" i svedok optužbe Erno van Linden rekao je danas, tokom unakrsnog ispitivanja na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću da se zbog prizora masovnog razaranja Sarajeva u leto 1992. godine činilo da su vlade sveta okrenule leđa gradu i onome što se tamo dešavalo.
"Grad je granatiran, a koliko sam ja mogao da vidim, spoljni svet ništa nije činio s tim u vezi", rekao je Van Linden, holandski novinar koji je iz Sarajeva izveštavao od maja do septembra 1992. i povremeno kasnije.
Ponovo je prikazan snimak koji je ekipa Van Lindena snimila sa zgrade bolnice, pri čemu je svedok ostao pri tome da je vatra ispaljivana u deo grada koji je držala bosanska vlada, iako nije mogao da isključi mogucnost da je projektile ispaljivala i Armija BiH.
Karadžić je pokušao da ospori tvrdnju svedoka da granate na snimku idu sa južnih brda i padaju na grad, prema centru i zapadnom delu Sarajeva.
Svedok nije mogao da odbaci mogućnost da je deo vatre bio ispaljen na srpska područja, ali je rekao da nije video vatru usmerenu na južna brda koja su bila pod kontrolom srpskih snaga.
Karadžić je ponovo tražio od svedoka da potvrdi da su deo centra grada i predgrađa bili pod srpskom kontrolom, dok je Van Linden ponovio da su područja koja su on i njegova ekipa videli da gore bila unutar područja pod kontrolom bosanske vlade.
Prilikom obeležavanja objekata i tzv. aleje snajpera u centru Sarajeva na jednoj fotografiji, Karadžić je upitao da li je svedoku poznato da su postojali legitimni ciljevi u centru grada, npr. minobacači na muzeju, tehničkoj školi, u kasarni "Maršal Tito" i da su tu postojale značajne vojne instalacije i dejstva na tim mestima.
Van Linden je, međutim, odgovorio da nije video minobacače i snajpere.
Svedok je, takođe, kazao da mu nije poznato da je vojna bolnica, u kojoj je on bio smešten od kraja maja tj. početka juna 1992. godine, i u jednom trenutku bila pod kontrolom muslimanskih strana.
Van Linden je istakao da je pre nego što je došao tamo, zgrada bila očigledno puno puta pogađana vatrom, ali je odgovorio da mu nije poznato da je celokupno obezbeđenje bolnice, koje je pripadalo tadašnjoj JNA, poginulo 2. maja te godine niti da je bolnica od 6. aprila mesec dana bila u rukama JNA kada je na nju pucano.
On je kazao da je većina oštećenja na srednjem, odnosno gornjem delu zgrade, koja je video kada je u nju prvi put došao, bila od teže vrste naoružanja, kao i da ne isljučuje mogućnost da su "zelene beretke" mogle da imaju takvo naoružanje.
Na pitanje da li je kasarna "Maršal Tito" bila prazna ili zaposednuta od strane "zelenih beretki" nakon evakuacije vojnika JNA, svedok je odgovorio da nije u nju nikad vođen i da ne može reći šta je u njoj ostalo, ali da sa sigurnošću može da tvrdi da je ubrzo nakon evakuacije postala meta teške artiljerijske vatre.
Van Linden je, takođe, kazao da se čini verovatnim da su neki elementi bosanske vojske ušli tamo neposredno po evakuaciji, ali da on ne zna ko su ti ljudi.
Sud će po pregledanju transkripta svedočenja novinara Van Lindena odlučiti da li je potrebno i kada da svedok ponovo bude pozvan da nastavi svedočenje po Karadžićevom zahtevu.
Suđenje Karadžiću, optuženom za genocid i druge ratne zločine tokom rata u BiH, nastavlja se danas čitanjem iskaza novog svedoka optužbe.
(Tanjug)
Ponovo je prikazan snimak koji je ekipa Van Lindena snimila sa zgrade bolnice, pri čemu je svedok ostao pri tome da je vatra ispaljivana u deo grada koji je držala bosanska vlada, iako nije mogao da isključi mogucnost da je projektile ispaljivala i Armija BiH.
Karadžić je pokušao da ospori tvrdnju svedoka da granate na snimku idu sa južnih brda i padaju na grad, prema centru i zapadnom delu Sarajeva.
Svedok nije mogao da odbaci mogućnost da je deo vatre bio ispaljen na srpska područja, ali je rekao da nije video vatru usmerenu na južna brda koja su bila pod kontrolom srpskih snaga.
Karadžić je ponovo tražio od svedoka da potvrdi da su deo centra grada i predgrađa bili pod srpskom kontrolom, dok je Van Linden ponovio da su područja koja su on i njegova ekipa videli da gore bila unutar područja pod kontrolom bosanske vlade.
Prilikom obeležavanja objekata i tzv. aleje snajpera u centru Sarajeva na jednoj fotografiji, Karadžić je upitao da li je svedoku poznato da su postojali legitimni ciljevi u centru grada, npr. minobacači na muzeju, tehničkoj školi, u kasarni "Maršal Tito" i da su tu postojale značajne vojne instalacije i dejstva na tim mestima.
Van Linden je, međutim, odgovorio da nije video minobacače i snajpere.
Svedok je, takođe, kazao da mu nije poznato da je vojna bolnica, u kojoj je on bio smešten od kraja maja tj. početka juna 1992. godine, i u jednom trenutku bila pod kontrolom muslimanskih strana.
Van Linden je istakao da je pre nego što je došao tamo, zgrada bila očigledno puno puta pogađana vatrom, ali je odgovorio da mu nije poznato da je celokupno obezbeđenje bolnice, koje je pripadalo tadašnjoj JNA, poginulo 2. maja te godine niti da je bolnica od 6. aprila mesec dana bila u rukama JNA kada je na nju pucano.
On je kazao da je većina oštećenja na srednjem, odnosno gornjem delu zgrade, koja je video kada je u nju prvi put došao, bila od teže vrste naoružanja, kao i da ne isljučuje mogućnost da su "zelene beretke" mogle da imaju takvo naoružanje.
Na pitanje da li je kasarna "Maršal Tito" bila prazna ili zaposednuta od strane "zelenih beretki" nakon evakuacije vojnika JNA, svedok je odgovorio da nije u nju nikad vođen i da ne može reći šta je u njoj ostalo, ali da sa sigurnošću može da tvrdi da je ubrzo nakon evakuacije postala meta teške artiljerijske vatre.
Van Linden je, takođe, kazao da se čini verovatnim da su neki elementi bosanske vojske ušli tamo neposredno po evakuaciji, ali da on ne zna ko su ti ljudi.
Sud će po pregledanju transkripta svedočenja novinara Van Lindena odlučiti da li je potrebno i kada da svedok ponovo bude pozvan da nastavi svedočenje po Karadžićevom zahtevu.
Suđenje Karadžiću, optuženom za genocid i druge ratne zločine tokom rata u BiH, nastavlja se danas čitanjem iskaza novog svedoka optužbe.
(Tanjug)
