Pretresno veće Haškog tribunala odbilo je danas zahtev optuženog Radovana Karadžića da prekine suđenje na 30 dana kako bi Karadžić mogao da prouči ratne zabeleške generala Ratka Mladića koje mu je dostavilo tužilaštvo.
Te zapise, na oko 3.500 stranica u 18 generalovih radnih beležnica, krajem februara su zaplenile vlasti Srbije tokom pretresa stana Mladićeve supruge Bosiljke u Beogradu.
Predsedavajući sudija O Gon Kvon (O-gon Kwon) obraložio je da prekid suđenja "ne bi bio u interesu pravde", ocenjujući da je Karadžić od 12. aprila, kada su mu Mladićevi dnevnici dostavljeni, imao dovoljno vremena da ih prouči.
Pretresno veće je, istovremeno, sugerisalo tužilaštvu da odloži iskaz svedoka u čijem bi unakrsnom ispitivanju Karadžić, koji se brani sam, mogao koristiti Mladićeve beleške.
Na kraju unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Kolma Dojla (Colm Doyle), Karadžić je danas tvrdio da je pokojni predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović "nosio nacističku uniformu tokom Drugog svetskog rata" i družio se sa "Hitlerovim velikim prijateljem, jerusalemskim muftijom El Huseinijem".
Irski pukovnik Dojl odgovorio je da o tome ništa ne zna.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, artiljerijske napade na civile u Sarajevu, etničko čišćenje i zločine protiv čovečnosti širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95.
Irski pukovnik Dojl 1992. je bio posmatrač Evropske zajednice i lični izaslanik međunarodnog mirovnog posrednika lorda Pitera Karingtona (Peter Carrington) u Sarajevu
Karadžić je Dojla optužio za pristrasnost, pošto je svedok izjavio da je na pregovorima u Lisabonu u maju 1992. srpska strana pristala da sarajevski aerodrom stavi pod kontrolu UN tek nakon eksplozije u Ulici Vase Miskina u kojoj su stradali građani u redu za hleb.
Optuženi je tvrdio da tu granatu nisu ispalili bosanski Srbi, a da je on nudio da UN preuzmu aerodrom i pre tog incidenta. "Zašto ne povučete svoje optužbe da je mene neka granata naterala da budem miroljubiv i human", pitao je Karadžić.
Odbacujući optužbu da je pristrasan, Dojl je rekao da je eksplozija u Sarajevu bila iskorišćena na skupu u Lisabonu da se srpska delegacija privoli na ustupke.
Karadžić je na to kazao da su "Muslimani koristili sve incidente za prekidanje pregovora, jer im je bila obećana cela BiH", a Dojl je uzvratio da se s tim ne slaže.
Dojl je ponovio da je Karadžić imao kontrolu nad naoružanim Srbima na početku rata u Sarajevu, navodeći kao primer otvaranje vatre iz hotela Holidej in na demonstrante za mir, 5. aprila 1992.
Negirajući da su pucali Srbi, Karadžić je tvrdio da su sa obližnje zgrade Unisa tada vatru otvorili ljudi sarajevskog kriminalca Jusufa-Juke Prazine i da ima snimak koji to potvrđuje.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno u ponedeljak, 31. maja.
Karadžić će dodatno unakrsno ispitivati novinara Ernauta van Lindena (Aernout van Lynden) koji je na početku rata bio dopisnik britanske televizije Skaj iz Sarajeva.
(Beta)
Predsedavajući sudija O Gon Kvon (O-gon Kwon) obraložio je da prekid suđenja "ne bi bio u interesu pravde", ocenjujući da je Karadžić od 12. aprila, kada su mu Mladićevi dnevnici dostavljeni, imao dovoljno vremena da ih prouči.
Pretresno veće je, istovremeno, sugerisalo tužilaštvu da odloži iskaz svedoka u čijem bi unakrsnom ispitivanju Karadžić, koji se brani sam, mogao koristiti Mladićeve beleške.
Na kraju unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Kolma Dojla (Colm Doyle), Karadžić je danas tvrdio da je pokojni predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović "nosio nacističku uniformu tokom Drugog svetskog rata" i družio se sa "Hitlerovim velikim prijateljem, jerusalemskim muftijom El Huseinijem".
Irski pukovnik Dojl odgovorio je da o tome ništa ne zna.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, artiljerijske napade na civile u Sarajevu, etničko čišćenje i zločine protiv čovečnosti širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95.
Irski pukovnik Dojl 1992. je bio posmatrač Evropske zajednice i lični izaslanik međunarodnog mirovnog posrednika lorda Pitera Karingtona (Peter Carrington) u Sarajevu
Karadžić je Dojla optužio za pristrasnost, pošto je svedok izjavio da je na pregovorima u Lisabonu u maju 1992. srpska strana pristala da sarajevski aerodrom stavi pod kontrolu UN tek nakon eksplozije u Ulici Vase Miskina u kojoj su stradali građani u redu za hleb.
Optuženi je tvrdio da tu granatu nisu ispalili bosanski Srbi, a da je on nudio da UN preuzmu aerodrom i pre tog incidenta. "Zašto ne povučete svoje optužbe da je mene neka granata naterala da budem miroljubiv i human", pitao je Karadžić.
Odbacujući optužbu da je pristrasan, Dojl je rekao da je eksplozija u Sarajevu bila iskorišćena na skupu u Lisabonu da se srpska delegacija privoli na ustupke.
Karadžić je na to kazao da su "Muslimani koristili sve incidente za prekidanje pregovora, jer im je bila obećana cela BiH", a Dojl je uzvratio da se s tim ne slaže.
Dojl je ponovio da je Karadžić imao kontrolu nad naoružanim Srbima na početku rata u Sarajevu, navodeći kao primer otvaranje vatre iz hotela Holidej in na demonstrante za mir, 5. aprila 1992.
Negirajući da su pucali Srbi, Karadžić je tvrdio da su sa obližnje zgrade Unisa tada vatru otvorili ljudi sarajevskog kriminalca Jusufa-Juke Prazine i da ima snimak koji to potvrđuje.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno u ponedeljak, 31. maja.
Karadžić će dodatno unakrsno ispitivati novinara Ernauta van Lindena (Aernout van Lynden) koji je na početku rata bio dopisnik britanske televizije Skaj iz Sarajeva.
(Beta)
