Nijedan od traženih papira iz operacije hrvatske vojske i policije avgusta 1995. godine nije pronađen a istraga loše sprovedena, stoji u Bramercovom izveštaju.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc prosledio je juče ovaj izveštaj članicama Saveta bezbednosti UN u kojem je pozitivnom ocenio saradnju Hrvatske na drugim područjima, te naveo da je pravovremeno odgovarala na potrebe Kancelarije tužioca kada je reč o pristupanju svedocima i dokazima.
U izveštaju, koji bi trebao biti objavljen 18. juna tokom rasprave u Savetu bezbednosti UN, navodi se da je Radna grupa hrvatske Vlade od prošlog decembra predala šest izveštaja, ali da Kancelariji tužioca nije predat nijedan od dokumenata koji je tražila.
Uprkos nedostaku napretka u istragama, Kancelarija tužioca pozdravila je stvaranje međuagencijske radne grupe, koja je, kako se navodi, stvorena radi kontrole nedostatka službenih istraga i pronalazak ili utvrđivanje sudbine nestalih vojnih dokumenata.
Bramerc navodi i "opšti napredak u kvalitetu istraga hrvatskih vlasti kada je riječ o načinu kako su provedeni razgovori", ali i da "istraga nije uspela dati puni odgovor o tome gde se nalaze traženi dokumenti".
U Briselu je Bramercov izveštaj očekivan sa velikim zanimanjem, jer će države članice EU dobrim delom na osnovu tog dokumenta doneti odluku o otvaranju pregovaračkog poglavlja o pravosuđu, pišu hrvatski mediji.
Mediji navode da su Holandija i Velika Britanija do sada bile rezervisane prema toj opciji, ali sada se veruje da je i ovakva formulacija dovoljna za, kako diplomati EU kažu, "privremeni prolaz", te da bi se kompromis sa Holandijom mogao pronaći.
Haški tribunal insistira na dostavljanju dokumenata o delovanju hrvatske artiljerije u akciji "Oluja" na području bivše Republike Srpske Krajine 1995. godine koji su potrebni u postupku koji se pred Tribunalom vodi protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača, koji se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem proterivanja Srba iz Krajine tokom i posle operacije "Oluja".
(Srna)
U izveštaju, koji bi trebao biti objavljen 18. juna tokom rasprave u Savetu bezbednosti UN, navodi se da je Radna grupa hrvatske Vlade od prošlog decembra predala šest izveštaja, ali da Kancelariji tužioca nije predat nijedan od dokumenata koji je tražila.
Uprkos nedostaku napretka u istragama, Kancelarija tužioca pozdravila je stvaranje međuagencijske radne grupe, koja je, kako se navodi, stvorena radi kontrole nedostatka službenih istraga i pronalazak ili utvrđivanje sudbine nestalih vojnih dokumenata.
Bramerc navodi i "opšti napredak u kvalitetu istraga hrvatskih vlasti kada je riječ o načinu kako su provedeni razgovori", ali i da "istraga nije uspela dati puni odgovor o tome gde se nalaze traženi dokumenti".
U Briselu je Bramercov izveštaj očekivan sa velikim zanimanjem, jer će države članice EU dobrim delom na osnovu tog dokumenta doneti odluku o otvaranju pregovaračkog poglavlja o pravosuđu, pišu hrvatski mediji.
Mediji navode da su Holandija i Velika Britanija do sada bile rezervisane prema toj opciji, ali sada se veruje da je i ovakva formulacija dovoljna za, kako diplomati EU kažu, "privremeni prolaz", te da bi se kompromis sa Holandijom mogao pronaći.
Haški tribunal insistira na dostavljanju dokumenata o delovanju hrvatske artiljerije u akciji "Oluja" na području bivše Republike Srpske Krajine 1995. godine koji su potrebni u postupku koji se pred Tribunalom vodi protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača, koji se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem proterivanja Srba iz Krajine tokom i posle operacije "Oluja".
(Srna)
