Svedok Haškog tužilaštva na suđenju Radovanu Karadžiću rekao je danas da je intenzitet borbi u Sarajevu bio jači nego u južnom Libanu.
Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić dokazivao je danas pred Haškim tribunalom da "krizu u BiH koja je dovela do rata nisu generisali Srbi" i da je muslimanska strana bila ta koja je u istočnoj BiH počela etničko čišćenje.
Svedok Tužilaštva, penzionisani australijski general Džon Vilson, ukazao je da je postojala veza sa sukobom u Hrvatskoj, posle čijeg su izbijanja izbeglice otišle u BiH i Srbiju.
"Dobijali smo obaveštenja o kampanji da se isteruju muslimani iz istočne Bosne. Ukupno stanje je bilo složeno", rekao je Vilson, koji je od marta do kraja juna 1992. godine bio šef vojnih posmatrača UN u Sarajevu.
Opisujući situaciju u Sarajevu, Vilson je rekao da je "intezitet borbi u gradu bio jači nego u južnom Libanu", gde je on takođe bio u službi.
"Muslimanske snage imale su malo minobacača i artiljerije. Srpske snage imale su najmanje 200.000 cevi koje su se mogle koristiti protiv grada, a snage Predsedništva BiH desetak", rekao je Vilson.
On je rekao da je Vojska Republike Srpske u proleće 1992. godine "neselektivno, neproporcionalno i nasumično granatirala Sarajevo".
Na Karadžićevo pitanje optuženom da li zna da se on zalagao za zaštitu civila, Vilson je odgovorio da Karadžić nikada nije negirao etničko čišćenje i da nije preduzeo ništa da se ono spreči.
"Ili ste govorili da su vas izazivali, ili da su u pitanju srpski interesi. Bilo je pojedinačnih istupa s ciljem zaštite civila, ali opšte pravilo je bilo da vodite operacije u odbranu srpskog naroda i srpske Republike", dodao je Vilson.
Prema njegovim rečima, stav Predsedništva BiH bio je da hoće da vide integrisanu zajednicu, koja može da živi zajedno.
"Stav političkog rukovodstva bio je da hoće da zadrže BiH kao višenacionalnu zajednicu", rekao je Vilson.
(Srna)
Svedok Tužilaštva, penzionisani australijski general Džon Vilson, ukazao je da je postojala veza sa sukobom u Hrvatskoj, posle čijeg su izbijanja izbeglice otišle u BiH i Srbiju.
"Dobijali smo obaveštenja o kampanji da se isteruju muslimani iz istočne Bosne. Ukupno stanje je bilo složeno", rekao je Vilson, koji je od marta do kraja juna 1992. godine bio šef vojnih posmatrača UN u Sarajevu.
Opisujući situaciju u Sarajevu, Vilson je rekao da je "intezitet borbi u gradu bio jači nego u južnom Libanu", gde je on takođe bio u službi.
"Muslimanske snage imale su malo minobacača i artiljerije. Srpske snage imale su najmanje 200.000 cevi koje su se mogle koristiti protiv grada, a snage Predsedništva BiH desetak", rekao je Vilson.
On je rekao da je Vojska Republike Srpske u proleće 1992. godine "neselektivno, neproporcionalno i nasumično granatirala Sarajevo".
Na Karadžićevo pitanje optuženom da li zna da se on zalagao za zaštitu civila, Vilson je odgovorio da Karadžić nikada nije negirao etničko čišćenje i da nije preduzeo ništa da se ono spreči.
"Ili ste govorili da su vas izazivali, ili da su u pitanju srpski interesi. Bilo je pojedinačnih istupa s ciljem zaštite civila, ali opšte pravilo je bilo da vodite operacije u odbranu srpskog naroda i srpske Republike", dodao je Vilson.
Prema njegovim rečima, stav Predsedništva BiH bio je da hoće da vide integrisanu zajednicu, koja može da živi zajedno.
"Stav političkog rukovodstva bio je da hoće da zadrže BiH kao višenacionalnu zajednicu", rekao je Vilson.
(Srna)
