Žalbeno veće Haškog tribunala izreklo je bosanskom Srbinu Milomiru Stakiću konačnu presudu od 40 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Prijedoru 1992. godine, preinačivši prvostepenu doživotnu zatvorsku kaznu.
Žalbeno veće Haškog tribunala izreklo je bosanskom Srbinu Milomiru Stakiću konačnu presudu od 40 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Prijedoru 1992. godine, preinačivši prvostepenu doživotnu zatvorsku kaznu.Žalbeno veće predsedavajućeg Fausta Pokara delimično je usvojilo Stakićevu žalbu, potvrdjujući i nalaz prvostepenog veća da on nije bio odgovoran za genocid nad nesrbima 1992.
Tadašnji predsednik SO Prijedor i opštinskog kriznog štaba, Stakić je u julu 2003. proglašen krivim po pet tačaka optužnice, koje su ga teretile za istrebljenje, ubistva, progon i deportaciju nesrba od proleća do jeseni 1992.
Apelaciono veće odbacilo je danas žalbu Tužilaštva na oslobadjanje Stakića od optužbe za genocid, zaključujući da nije bilo dokazano da je Stakić imao "genocidnu nameru" da uništi bosanske Muslimane i Hrvate kao etničke grupe.
Veće je, medjutim, potvrdilo prvostepenu presudu da je Stakić bio saizvršilac u zajedničkom zločinačkom poduhvatu progona, istrebljenja, ubistava i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz prijedorske opštine.
Po toj presudi, Stakić je igrao ključnu ulogu u organizovanju i sprovodjenju sistematske kampanji progona muslimana i Hrvata, koji su bili nezakonito pritvarani u logore Omarska, Keraterm i Trnopolje, mučeni, ubijani, proganjani i deportovani. Kroz te logore je, prema optužnici, prošlo 7.000 nesrba.
Sudjenje Stakiću trajalo je od 12. aprila prošle do 15. aprila ove godine, a saslušano je 56 svedoka optužbe, 45 svedoka odbrane i pet svedoka sudskog veća.
Stakića su Haškom tribunalu izručile vlasti Srbije 23. marta 2001. godine, a on je u prvom pojavljivanju pred sudijom 28. marta te godine izjavio da nije kriv.
(Beta)
