Poplave koje su proteklih dana pogodile BiH donele su novu opasnost stanovništvu, jer su nabujale vode aktivirale brojna klizišta koja su odnela deo minskih polja, pa niko u ovom trenutku ne zna gde su mine završile, pišu "Nezavisne novine".
Rukovodilac Centra za borbu protiv mina BiH Antun Sinković rekao je da su tokom rata najčešće minirane obale reka, pa je zbog toga logično da će erozija zemljišta sa sobom odneti i mine koje budu na toj površini.
"Najugroženije područje je oko reka koje su plavile poslednjih dana, na primer od Dervente prema Brodu, rekom Ukrinom gde su bile sukobljene strane tokom rata i tu su postavljana minska polja", rekao je Sinković.
On je pojasnio da je na tom mestu od početka rata do sada svaka veća voda menjala oblik korita reke i tu je od 23 000 metara kvadratnih, koje je trebalo deminirati, odneseno 2.300 metara kvadratnih.
"Problem je što voda odnese zemlju i sve u njoj, pa se tako te mine negde zaustave i ostanu pokrivene zemljom, pa ih čak ni detektori ne mogu otkriti. Detektori ne mogu otkriti minu na većoj dubini, recimo ispod pola metra", rekao je Sinković.
On je naveo primer čovjeka koji je na Palama, na izvoru Miljacke, šetajući pored reke izgubio nogu jer je stao na minu koju je donela voda i koja se zaustavila u travi pored reke, a takvih je primera mnogo.
"Teško je bilo šta savetovati stanovništvu, jer ne postoji neki jasno definisan način. Najbolje je strogo izbegavati mesta gde postoje znaci upozorenja od postojanja mina, kao i korita reka koje su plavile", rekao je Sinković.
U Federaciji BiH juče je bilo aktivno više od 140 klizišta, od čega najviše u Tuzlanskom kantonu 138. U Civilnoj zaštiti Republike Srpske kažu da još nemaju podatke o broju klizišta koja su aktivirale poslednje poplave, ali da je bilo problema u Kostajnici i Modriči.
(Srna)
"Najugroženije područje je oko reka koje su plavile poslednjih dana, na primer od Dervente prema Brodu, rekom Ukrinom gde su bile sukobljene strane tokom rata i tu su postavljana minska polja", rekao je Sinković.
On je pojasnio da je na tom mestu od početka rata do sada svaka veća voda menjala oblik korita reke i tu je od 23 000 metara kvadratnih, koje je trebalo deminirati, odneseno 2.300 metara kvadratnih.
"Problem je što voda odnese zemlju i sve u njoj, pa se tako te mine negde zaustave i ostanu pokrivene zemljom, pa ih čak ni detektori ne mogu otkriti. Detektori ne mogu otkriti minu na većoj dubini, recimo ispod pola metra", rekao je Sinković.
On je naveo primer čovjeka koji je na Palama, na izvoru Miljacke, šetajući pored reke izgubio nogu jer je stao na minu koju je donela voda i koja se zaustavila u travi pored reke, a takvih je primera mnogo.
"Teško je bilo šta savetovati stanovništvu, jer ne postoji neki jasno definisan način. Najbolje je strogo izbegavati mesta gde postoje znaci upozorenja od postojanja mina, kao i korita reka koje su plavile", rekao je Sinković.
U Federaciji BiH juče je bilo aktivno više od 140 klizišta, od čega najviše u Tuzlanskom kantonu 138. U Civilnoj zaštiti Republike Srpske kažu da još nemaju podatke o broju klizišta koja su aktivirale poslednje poplave, ali da je bilo problema u Kostajnici i Modriči.
(Srna)
