Jedne prolećne večeri 2004. godine, dvojica muškaraca i žena ušli su u Ric kazino u Londonu, popularno mesto za stari novac i nove bogataše, članove kraljevske porodice, saudijske šeike, tajkune i glumce. Jedan od njih, Hrvat Niko T., pažljivo je posmatrao stolove. Niko je ranije dolazio u ovaj kazino i odlazio sa nekoliko hiljada funti dobitka. Iako sumnjivo, obezbeđenje nije moglo da pronađe dokaze da je varao.

Niko je te večeri odabrao jedan sto, malo odvojen od ostalih, gde mu se pridružio - srpski biznismen Nenad M. i Mađarica Livija P. Trojac je kupio žetone i počeli su da igraju.

Smirenost koja je bila neobična

Iako su bili za posebnim stolom, način igre ih je razlikovao od ostalih, piše Blumberg. Kada bi krupije zavrteo lopticu, trojac bi čekao šest do sedam sekundi i zatim bi brzo položili svoje opklade. Kretali su se brzo i složno. Ponekad su gubili, ali uglavnom su dobijali, i to ogromne količine novca. Ali ono što je kod njih bilo neobično jeste smirenost sa kojom su prihvatali poraze i pobede. Nisu reagovali.

U jednom trenutku, Nenad M. je ubacio 10.000 funti u žetonima i lenjo pogledao u stranu dok je loptica skakutala. Nije čak ni gledao kada je sletela. Problem nije bio u dobicima od pola miliona funti. Igrači su rutinski zarađivali nekoliko miliona funti po noći i odlazili noseći dizajnerske torbe pune novca. Problem je bio način na koji je ovaj trio pobeđivao - konstantno, stotinama rundi.

"Praktično je nemoguće predvideti broj koji će se pojaviti", napisao je svojevremeno Stiven Hoking o ruletu. "U suprotnom bi se fizičari obogatili u kockarnicama. Igra je dizajnirana da bude nasumična – haos, elegantno izveden kružnim pokretima."

Policija ih uhapsila, a oni bili potpuno mirni

Niko i njegov tim su više puta uzimali 1,3 miliona funti, a šefovima su najavili da planiraju da se vrate sledećeg dana. Zabrinuti šefovi u Ricu razgovarali su sa osobljem, demontirali svaki rulet, pozvali policiju i advokate, a britanski tabloidi su saznali za neobično "srećan" trojac. Istraga nije otkrila ništa, a britanski Miror je u svojoj priči bombastično tvrdio da su Niko i njegovi prijatelji koristili "laserski uređaj" skriven u telefonu sa mikrokompjuterom da zeznu točak.

Niko, Nenad i Livija su se iste noći vratili u Ric, kao što su i obećali. Ovog puta odvedeni su u privatnu sobu gde ih je čekala ekipa londonske Metropoliten policije. Policajac ih je ljubazno obavestio da su uhapšeni zbog sumnje da su "varali" i odveo ih u obližnju policijsku stanicu na razgovor. U međuvremenu im je pretresena obuća i odeća i ništa nije pronađeno. Niko i društvo su na hapšenje reagovali sa istom nadrealnom smirenošću kao što su pokazali na ruletu. U stanici su ispitivani odvojeno u prisustvu prevodioca. Niko je odbio da odgovara na pitanja. 

Nenad je bio pričljiviji, ali podjednako nekooperativan. Tvrdio je da je profesionalni kockar i da je bio toliko vešt da je mogao da dobije u 70 odsto slučajeva. Samo je "samodisciplina" ograničila njegov profit, rekao je. Obojica su negirali korišćenje bilo koje vrste računara.

Podjednako je teško bilo raditi i sa Livijom, koja kao da je bila u emotivnoj vezi sa Nenadom. Kada joj je prikazan snimak Nenada kako igra u Ricu, detektiv joj je rekao: "To je tvoj dečko koji je osvojio pola miliona funti. To je kao dobitak na lutriji. Ne pokazuješ nikakve emocije." Livija sleže ramenima. "Pa šta?" odgovorila je.

Pretresajući hotelske sobe grupe, policajci su pronašli nekoliko stotina hiljada funti i spisak kazina označenih simbolima: kvačicama, krstićima, plusevima i minusima. Istragu je preuzela Metova jedinica za pranje novca. U međuvremenu, policija je ovlastila Ric da zamrzne Niku i Nenadu dobitke kako ne bi mogli da uzmu novac iz kazina i pobegnu.

Nakon što su pušteni uz kauciju, ekipa se zaustavila ispred kazina i obavila kratak i bizaran razgovor sa portirom, koji je to kasnije prijavio svojim pretpostavljenima. Niko je portiru rekao da su vlasnici Rica loši ljudi koji traže izgovor da ne plate. On i njegovi partneri će ih tužiti, upozorio je.

Korišćenje ruleta kao rupe u sistemu?

Policiji su Niko i njegova grupa izgledali kao kriminalci. Imali su velike sume gotovine, telefone za jednokratnu upotrebu i pasoše koji su pokazivali da su putovali u mesta poput Angole i Kazahstana. Ali šta je tačno bio njihov zločin? Čak i kada bi mogli da dokažu da su koristili kompjuter, odgovor ne bi bio jasan. Detektivi nisu pronašli dokaze. Ric je bio prinuđen da isplati dobitak Niki i Nenadu i Liviji.

Šefovi kazina bili su očajni i ubeđeni da su prevareni. Nijedan uređaj nije pronađen, matematička metoda "brojanja" nije mogla tako dobro da funkcioniše. Šta se desilo? Blumberg prenosi da je Niko pronašao rupu u sistemu - istrošenost točka ruleta.

Na savršenom točku, lopta uvek pada nasumično. Ali tokom vremena, točkovi razvijaju nedostatke, koji se pretvaraju u šare. Točak koji je čak i blago nagnut mogao bi da razvije ono što se zove "zona pada". Kada teren podiže loptu, ona usporava i pada sa spoljne ivice na isto mesto skoro pri svakom okretu. Isto se može desiti na opremi koja se koristi više puta, ili ako je losion za ruke prodavca ostavio trag, ili iz bilo kog drugog razloga. Zona pada je Ahilova peta ruleta.

Počnite da menjate svoje rulete

I tu Ahilovu petu Niko je "slomio". Čak i ako izgubi, sa desnim točkom koji se pomera pod određenim uglom ili "štuca" u okretu, znao je da će ponovo pobediti. Trebalo mu je samo nekoliko sekundi da registruje grešku i položi opkladu.

Vremenom su vlasnici kazina shvatili u čemu je problem i počeli su da menjaju svoje rulete, a stare šalju u bivše kolonije, siromašne ili zemlje u razvoju, gde je Niko nastavio da uspešno "posluje". Fizičar Dojn Farmer, koji je sada profesor na Univerzitetu u Oksfordu, kaže da je moguće da neko "provali" rulet i bez kompjutera, odnosno da je reč o "talentu". "Mislim da je moguće da neko to uradi bez kompjutera, pod uslovom da je točak nagnut i da se rotor ne kreće prebrzo", rekao je Farmer za Blumberg.

Svi se pitaju kako? 'Vežbajte!'

Novinar Blumberga Kit Šelel uspeo je da pronađe Nika u siromašnom selu u blizini Dubrovnika, nakon što je pratio njegove tragove i dobitke širom sveta. Njegova kuća se nije razlikovala od ostalih – stara, kamena, neugledna. U razgovoru u jednom dubrovačkom hotelu uz vino i lignje, Niko je odlučno odbacio svaku mogućnost da je lažirao igru nekim uređajem.

"To zvuči kao nešto iz filma o Džejmsu Bondu, a mi smo seljaci. Da imam takav uređaj, zvali biste me Nikola Tesla", rekao je novinaru. 'Pa kako si to uradio?', pitao je novinar. "Vežbaj“, kroz smeh je odgovorio Niko. "Pažljivo posmatranje ruleta, uočavanje malih 'štucanja', (ne)pravilnosti."

(MONDO/Net.hr)