Hrvatska je lažirala podatke o stanju u svom sistemu obrazovanja kako bi pred evropskim sagovornicima ulepšala sliku o sebi i ostavila utisak da je u tom području blizu standarda Evropske unije, piše "Večernji list" navodeći da bi posledica toga mogla da bude dobivanje manje novca iz evropskih fondova za razvoj obrazovanja.
Hrvatska je lažirala podatke o stanju u svom sistemu obrazovanja kako bi pred evropskim sagovornicima ulepšala sliku o sebi i ostavila utisak da je u tom području blizu standarda Evropske unije, piše "Večernji list" navodeći da bi posledica toga mogla da bude dobivanje manje novca iz evropskih fondova za razvoj obrazovanja.Prema rečima jednog člana pregovaračkog tima zaduženog za oblast obrazovanja, u Briselu je rečeno da Hrvatska ulaže u obrazovanje 4,4 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok je budžet ministarstva nauke i obrazovanja za ovu godinu samo četiri odsto BDP.
Kada se, medjutim, iz budžeta ministarstva odbiju troškovi plata, sporta i nauke, za sam obrazovni sistem ostane oko tri odsto, što je oko dve milijarde kuna (24 milijarde dinara) manje nego što je prikazano Briselu.
Iako je rečeno da Hrvatska ima oko 160.000 studenata i oko 8.000 visokoškolskih nastavnika, odnosno 20 studenata na jednog nastavnika što je donja granica standarda EU, izvor za "Večernji list" tvrdi da je na plati ministarstva samo 3.900 profesora, odnosno 45 studenata na jednog profesora.
Tvrdnje o friziranju podataka odbacili su u ministarstvu, pa se u saopštenju koje je objavio "Jutarnji list" navodi da je u akademskoj godini 2003/2004. u visokoškolskoj nastavi učestvovalo 7917 ljudi, od čega je 5745 stalno zaposlenih, a ostali su bili zaposleni na deo radnog vremena.
(Tanjug)
