Radovan Karadžić i Alija Izetbegović suočili su se u jednoj TV emsiji u aprilu 1992. pred skoro sam početak rata.
Danas kada se slušaju pojedine izjave čelnih ljudi ondašnje Bosne i Hercegovine tokom 1991. i 1992. godine može se videti sa kakvim su se nastupajućim hororom suočavali narodi koji su u njoj živeli. Rat se mogao osetiti u vazduhu. Apeli na mir i smirivanje nisu urodili plodom. Evo samo da se podsetimo dve situacije u kojima ćete jasno videti da je sve već uveliko bilo spremno za krvavi rat. Nijedna strana očigledno nije želela da popusti.
Na sednici Skupštine tokom 1991. lider SDS Radovan Karadžić pozvao je da se odustane od ideje o osamostaljivanju Bosne i Hercegovine upozoravajući na moguću katastrofu koja bi iz toga proizašla.
"Ovo je put kojim vi hoćete da izvedete Bosnu i Hercegovinu, ista ona autostrada pakla i stradanja kojom su pošle Slovenija i hrvatska. Nemojte misliti da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rat ovde. Neka su velike reči ali velike situacije zahtevaju velike reči. Kako ćete vi sprečiti da svako svakog ne ubija u Bosni i Hercegovini? Kako se može sprečiti rat u Hrvatskoj, pogotovo u rubnim krajevima gde su na dodiru Srbi i Hrvati. Ja ću se odsad gospodo sve dok ne skinete pitanje osamostaljivanja Bosne i Hercegovine sa dnevnog reda redovno javljati. To je moje pravo, da uputim poruku i muslimanskom i srpskom i hrvatskom narodu da vi ovde hoćete da u Evropi isposlujete nešto na šta nemate pravo", rekao je Karadžić tada.
Na njegovo izlaganje se nadovezao Alija Izetbegović u to vreme predsednik Predsedništva SR BIH.
"Izlaganje gospodina Karadžića, njegov način izlaganja, njegove poruke, možda objašnjavaju na najbolji način zašto mi možda i nećemo da ostanemo u Jugoslaviji. To večeras govorim ovde. Još nešto – njegove poruke možda objašnjavaju zašto i drugi neće da ostanu u toj Jugoslaviji. Takvu Jugoslaviju kakvu hoće gospodin Karadžić više niko neće. Neće niko sem možda srpskog naroda. Takvu Jugoslaviju su u očima jugoslovenskih naroda, Slovenaca, Hrvata, Makedonaca, Albanaca, Mađara, muslimana, jednostavno omrzli u očima Evrope i sveta. Mi smo se sve nadali i nadamo se i dalje da će srpski narod doći do svoje demokratske tradicije, da će otkriti one zalihe demokratske tradicije koje je imao i koje ga odlikuju. Po kojima je bio poznat u svetu. Ovo što se radi danas ne služi na čast srpskom narodu", naveo je Izetbegović.
Bosna i Hercegovina nije pronašla svoj mir ni u narednim mesecima. Samo dva dana posle ubistva srpskog svata oglasili su se u jednoj televizijskoj emisiji i Karadžić i Izetbegović. Deklarativno nijedan od njih nije bio za sukob i rat. Ali u njihovim izjavama se može naslutiti da su itekako za njega spremni.
"Mi imamo potpuno pouzdane podatke da je došlo do organizovane mobilizacije muslimana i da se oni kreću prema srpskim naseljima. Ima već pucanja, ima već ranjenih i povređenih. Na specijalnoj liniji mi je gospodin Izetbegović koji je bio predložio zajedno na televiziju da objasnimo narodu da ne dođe greškom do građanskog rata. Srbi su dobili instrukcije da svi ostanu u svojim naseljima i da se organizuju za odbranu i da nigde nikog ne napadnu. Ovde mora biti potpuno jasno ko je ovde agresor. Činjenica je da ovo sve dolazi nakon dogovora o uklanjanju barikada i normalizovanja stanja. Ovo je katastrofa za Bosnu i Hercegovinu. Sad je pitanje da li moji i napori gospodina Izetbegovića mogu tu nešto da pomognu. Neko mobiliše muslimane i upućuje ih ka srpskim naseljima. Mi još nismo obavestili JNA koja ne sme nikome da pomaže ali mora da brani onoga koji je napadnut. Nema govora da neko može da uništi 215.000 Srba u Sarajevu. Mi smo zamolili Srbe iz okoline Sarajeva koji su krenuli u pomoć Srbima u tom gradu da ostanu na pristojnoj udaljenosti. Sada je potpuno jasno šta se dešava kao što je preključe bilo jasno da je ubistvo svata i ranjavanje sveštenika bilo povod na potpuno spontano okupljanje na koje se SDS samo priključio da bi mogao da kontroliše situaciju. Ovo sada je organizovani napad. Došli smo u situaciju u koju je bio Liban, u kojoj je Nagornokarabah. Molim sada da budemo pametni i da se suočimo sa činjenicom da smo na pragu međuljudskog i međuetničkog rata", rekao je Karadžić tada u telefonskom uključenju.
Potom se uključio i Izetbegović rekavši da postoje potvrđene informacije da su Srbi naoružani krenuli sa Pala ka Sarajevu.
"Došle su vesti o tome da velike grupe naoružanih lica srpske narodnosti, navodno arkanovci i šešeljevci, su krenuli sa Pala ka Sarajevu. Te vesti su već potvrđene. Oni se nalaze na Višegradskoj kapiji. To je izazvalo uznemirenost i naravno da je dovelo do mobilizacije da bi se sprečio ulaz u grad. Gospodin Karadžić kaže da je pozvao srpski narod iz okoline Sarajeva da dođu blizu Sarajeva i da eto budu negde na pomoći. Eto to je izazvalo uznemirenost. Neće niko napadnuti Srbe u Sarajevu tako da nije bilo potrebe da poziva Srbe sa Pala da se drže na pristojnoj udaljenosti. E to je izazvalo uznemirenost. Neka on naredi povlačenje njihovo i neće biti nikakvih problema. Druga stvar, nikoga muslimani neće napasti u Sarajevu. Srbi mogu mirno da spavaju a ako gospodin Karadžić ima podataka da su muslimani ušli u neko naselje neka kaže i mi ćemo narediti njihovo povlačenje. Oni su bili ovde na barikadama usred grada i niko nije pucao na njih. Dvadeset i četiri sata su bili pod našim prozorima i niko nije pucao. Ja se bojim da je ovo jedan izgovor za napad na grad. Ako vi vidite da Srbi iz pravca Pala, Romanije kreću ka Sarajevu nećete valjda čekati skrštenih šaka. Muslimani koji imaju oružje neka budu na svojim mestima, oni ne smeju da zalaze u srpska naselja. Ne smeju nikoga da napadnu ali moraju se braniti u slučaju napada. Paljani nek ne sede na Trebeviću, nek se vrate odakle su došli", rekao je Izetbegović.
A onda se uključio i voditelj sa apelom da se tenzije smire i da se obojica obrate svojima apelom da se ne ulazi u sukob. Rekao je nešto što je, verujemo, mislio i osećao svaki razuman čovek, a što je na kraju nažalost mnoge sačekalo kao gorka stvarnost.
"Da li bi bilo najmudrije da se vi najhitnije sastanete sa Radovanom Karadžićem i da zajednički uputite apel. Svako svojima. Jer inače, mi ćemo ovde doći u jedno teško krvoproliće i na kraju krajeva ćemo svi završiti bez glava", rekao je tada voditelj.
Njegove slutnje su se obistinile. Svi znamo šta se desilo u godinama koje su usledile.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
