Mate Rimac je poznati biznismen kojeg nazivaju "hrvatski Ilon Mask". Otkrio je kako su izgledali teški počeci, osvrnuo se na rodni kraj, a pojasnio je i kako njegova kompanija danas stoji i posluje.
Mate Rimac (rođen 1988. godine) je hrvatski biznismen, osnivač firme "Rimac automobili" i "Greyp Bikes". Rođen je Livnu, otišao je ubrzo u Nemačku zbog rata na prostoru bivše Jugoslavije, a 2001. godine se vraća u domovinu, u Samobor kod Zagreba. Inovacije su mu ljubav od srednje škole, pobeđivao je na brojnim državnim, a potom i na svetskim takmičenjima.
Od prve zarade, kupio je automobil marke "BMW E-30" iz 1984. godine, poznatiji kao "kockica", ali je imao nesreću tokom jedne trke kada mu je eksplodirao benzinski motor. To je bio momenat za prekretnicu jer je odlučio da spoji dve ljubavi u jednu - automobilizam i tehnologiju. Uspeo je da sa svega 19 godina u garaži napravi prvi motor na električni pogon.
Rimac je bio gost u emisiji "Oko" na "Radio-televiziji Srbije" gde je govorio o svojim počecima i idejama. Voditelj Dalibor Žarić ga je uporedio sa Nikolom Teslom i upitao ga da ga doživljava kao inspiraciju, uzor ili konkurenciju.
"Nikola Tesla mi je naravno bio veliki uzor, ali ja sebe više vidim kao preduzetnika. Mnogi ne znaju da sam u srednjoj školi još krenuo sa inovacijama. Profesor me je terao da idem na takmičenja i tamo sam osvojio razne nagrade i i nisam znao kako to ide. Imao sam prve patente kad sam imao 17 godina. Mi na ovim prostorima ne znamo kako to ide. Sada, kako postoje internet, Jutjub, znaš kako stvari funkcionišu i na drugim krajevima sveta. Ja tada, ne znam da li sam samo ja tako, ali to je bilo tako u to vreme. Nisam imao takav pristup informacijama. Nisam znao kako od neke ideje napraviti posao. Meni su ti profesori i Udruženje inovatora u Zagrebu govorili da ja treba da idem po sajmovima i da ću osvajati nagrade, pa će onda neko doći i kupiti moju ideju za veliki novac. Na kraju sam shvatio da je to glupost.
Nikola Tesla bio je svakako veliki, najveći inovator i pronalazač, ali to je samo prvi korak. Od nekakve ideje koja se nađe u glavi pa do napraviti restoran ili neki tehnološki proizvod, ili auto, ili raketu, nije bitno šta, to je ništa, to je 0,1 odsto celog posla. Onda to izgurati do kraja, za to je potrebno puno više toga i godine, ja uvek kažem ispod 10 godina ne možeš očekivati nikakav rezultat. Tako da, long story short, za sebe bih rekao više da sam preduzetnik. Inovacije jesu deo toga, to je deo naše svakodnevnice, ali na kraju mali deo, jer voditi firmu koja može isplatiti plate ljudima koji rade za nju i biti održiva i to, to je puno veći izazov nego imati dobru ideju", započeo je Rimac.
Potom su se dotakli njegovog rodnog mesta, Livna. Rimac je govorio koliko mu znači rodni kraj.
"Spokojno se osećam tu, tako mi je lepo. Iako, naravno, mi tu koji dođemo sa strane vidimo ovo područje kada je najživlje, kada svi dođu sa svih krajeva sveta, jer kada nije to doba, ovde je mrtvo, nažalost. Kada vidim neke stare snimke, ne možeš verovati koliko je to bilo živo i kada čujem priče roditelja i starijih ljudi. I, nažalost, potpuno se okrenulo kao mnoga mesta u bivšoj Jugoslaviji nakon rata koja su zamrla. Pogotovo ovde, zadnjih 10 do 15 godina, se puno mladih odselilo. Manje više su svi otišli. To nažalost više nije baš mesto za život, ali zato i radimo ovo što radimo da bi ponovo postalo to. Jednog dana kada budem stariji, ne bih mogao sebi da oprostim da nisam probao, makar svoj mali doprinos da dam. Nećemo mi sami da promenimo ceo grad ili njegov deo, i ja sam ograničen u toj pomoći, nemam neograničena sredstva i kontakte. Za 20, 30 godina će biti ili u jednom ili drugom smeru, i ukoliko stvari odu u lošem smeru, ne bih mogao sebi da oprostim da barem nisam ni probao", rekao je Rimac.
Opisao je svoju ljubav prema automobilima. Od malena ih je zavoleo, gledao je emisije na televiziji i pratio je Formulu 1.
"Moja porodica nema ništa sa automobilima. Oni su mi pričali da, čim sam se rodio, da mi se sve vrtelo oko automobila. Čim sam počeo da hodam i da pričam, sve mi se vrtelo oko automobila. Onda sam stigao u Franfurt u Nemačkoj i tamo puf, mnogo lepih i dobrih automobila, bio sam oduševljen tim. Kasnije kroz život, pratio sam svaku trku Formule 1, u Nemačkoj sam gledao sve magazine na televiziji jer su imali baš dobre emisije o tome. Najgore mi je bilo kada sam čekao ceo vikend te magazine, a onda se potrefi da na dva kanala budu istovremeno dve emisije, pa sam šaltao da bih pratio obe. Potom sam kupovao časopise, čitao od prvog do poslednjeg slova, sve se prosto vrtelo oko automobila. Dizajner, vozač Formule 1, inženjer - bilo šta. Bio sam veliki fan 'BMW-a', bilo mi je nezamislivo da budem inženjer u 'BMW-u'. Oni su mi promenili život i sada blisko sarađujemo i srećan sam što mi se život vrti oko automobila", dodaje Rimac.
Počeci kompanije su mu bili teški. Kaže da se nikada ne bi vratio u taj period.
"Imam sve slike i kada gledam fotografije iz 2011, 2012. i 2013. godine, setim se svega i imam osećaj kao da sam imao pet života. Neverovatno je šta smo sve prošli u zadnjih 15 godina. Kada gledam te slike, ne gledam ih sa nostalgijom, već kako je bilo teško. Nikada se ne bih vratio u to, drago mi je da je to vreme prošlo. Nisam znao kako je, nisam bio biznismen sa 5 poslova iza sebe koji je radio u 'BMW-u'. Bio sam klinac koji je radio tog električnog 'BMW-a' i 'ajmo'. Da sam kao student radio 3 meseca u nekoj firmi, znao bih da je nemoguće i nikada ne bih krenuo. Ta naivnost je bila prednost, danas znam da u 'BMW-u' ili nekom drugom prooizvođaču ima 100 ljudi koji rade na razvoju brave i za to im treba 20 do 30 miliona evra. Kada sam radio prvi biznis plan, rekao sam investitoru da nam za ceo automobil treba 9 milione evra što je naravno suludo. Naravno da sam totalno promašio. Oni su rekli 'okej', investirali su, zaposlio sam ljude i više nisu dali obećani novac, bili smo bankrot. Već prvu ili drugu platu nisam mogao da isplatim, nisam ni najam mogao da platim i već smo bili u problemu, a tako je bilo prvih 6,7 godina. Preživljavali smo iz meseca u mesec, bili tehnički u bankrotu i bilo je jako teško vreme", priseća se Mate.
Opisao je kako se izvukao i kako je naučio da procenjuje one koji mu zaista žele pomoći za razliku od onih koji su želeli da ga vide neuspešnog. Situacija je bila takva da je tražio pozajmicu da isplati radnicima plate.
"Često sam bio očajan, tražio sam novac ljudima koje uopšte ne poznajem. Ko će pomoći novac očajniku jer šansa za povrat novca nije baš dobra? Hvatao sam se za svaku slamku spasa, bio sam mlad, naivan, dobijao sam ponude i nade, ali je bilo i onih sa lošim namerama koji su moj očaj želeli da iskoriste za svoju korist. Jednom sam imao sastanak sa jednim Holanđaninom u Granadi u Španiji. Obećao mi je investiciju, ali je zapravo želeo da me prevari. To je klasična priča, oni će da mi investiraju, ali da im ja platim advokatske troškove dok sam ja jedva skupio novac da uopšte dođem u Španiju. Osećao sam se da će mi izvaditi bubreg, mislio sam da čak treba zvati policiju", kazao je Rimac zatvorivši temu prošlosti i burnog početka svoje imperije.
POČEO U GARAŽI, SAD JE VLASNIK FIRME BUGATI! Hrvatski "Ilon Mask": Krenuo sam od nule, mislio sam IZVADIĆE MI BUBREG!
Gde su danas Mate Rimac i njegova "Rimac Grupa"?
Vlasnik je i osnivač kompanije "Rimac automobili". "Rimac Grupa" je većinski vlasnik "Bugatija" sa 55 odsto udela u firmi, ima 2.000 zaposlenih na 8 lokacija, u četiri države ima fabrike i procenjena vrednost u 2022. godini je iznosila 2,2 milijarde evra.
Prekretnica je bila investicija Poršea. "Mi smo veliki Porše, imamo na hiljade inženjera, šta će nam klinci iz Zagreba?"
"Velika prekretnica je investicija Poršea. Oni su 3 godine proveravali firmu, pre nas nisu nikada investirali u neku drugu firmu. Nakon nas su krenuli i u mnoge druge da investiraju. Njima je to isto bilo novo, morali su sami sebe da opravdaju i uvere. 'Mi smo veliki Porše, imamo na hiljade inženjera, šta će nam klinci iz Zagreba?' Dali smo sami sebi teške zadatke, a uspeli smo jer smo kupca iznenadili sa rešenjem svaki put. Mi to zovemo 'Going the extra mile'. Ulažemo dodatni trud i zalaganje, kupcu pružimo više nego što je očekivao i mislio da je moguće. Tako smo ubedili i Porše", ističe Rimac.
Osvrnuo se na formalno obrazovanje. Prisetio se i prvih radnika u svojoj firmi.
"Gledamo negativno na sebe. Nemci su dobri, a mi smo pokvareni. Drugi su pametni, a mi glupi. Drugi su pošteni, a mi smo pokvareni. Nije tako. Kaže se kod nas da moraš nekoga da poznaješ da bi se zaposlio. Tako je u celom svetu. U Americi, Nemačkoj, pre ćeš dobiti posao ako poznaješ nekoga u firmi. Nepotizam je veći u većim firmama nego kod nas. Nismo ni gluplji, ni pokvareniji, upravo suprotno. Sećam se jednog kolege koji je pokucao na vrata, a tada nismo imali ni ogradu, ni obezbeđenje, ma ništa. Došao je sa biciklom i rekao da je sam napravio. Rekao je šta je sve napravio sam na biciklu i rekao sam mu 'upadaj'. Bitan mi je entuzijazam, firma raste, prošle godine smo zaposlili 700 ljudi. Jedan moj saradnik koji danas vodi drugu firmu, danas ne bi mogao da dobije razgovor, ali da smo ga tada propustili, pitanje je da li bi firma preživela. Vratiću više pristup entuzijazma, da ti ne bude to samo posao, to mi je najvažnije", ističe Rimac.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
