Bivši predsednik Crne Gore najavio je juče da će svedočiti na suđenju optuženima za deportaciju bosansko-herecegovačkih civila iz Crne Gore početkom 1990-ih godina.
Momir Bulatović će zatražiti od suda da ga oslobodi obaveze čuvanja državne tajne.
On je Radiju Slobodna Evropa kazao da će 27. septembra doći u sudnicu Višeg suda u Podgorici i da je za svedočenje pripremio dokumenta "koja mogu da pomognu u utvrđivanju prave istine".
Bulatović koji je bio predsednik Crne Gore u vreme deportacije, smatra da je otužnica protiv devet pripadnika tadašnjeg crnogorskog MUP-a "apsolutno besmislena" i da su "na optuženičkoj klupi nevini ljudi".
Devet policajaca, među kojima trojica visokih službenika tadašnjeg MUP-a, optužena su za ratni zločin protiv civilnog stanovništva muslimanske i srpske nacionalnosti.
Oni su uhapsili i deportovali 79 državljana BiH i predali ih Sekretarijatima za unutrašnje poslove Sokolac, Srebrenica i Foča.
Većina deportovanih je ubijena u improvizovanim logorima.
Bulatović očekuje od suda da ga oslobodi obaveze čuvanja drzavne tajne da bi mogao da predoči sva saznanja i dokumentaciju kojom raspolaže.
"Oslobađanje obaveze državne tajne dato mi je povodom postupaka pred sudom u Hagom. Mislim da bi u ovom slučaju sud trebalo da donese takvu odluku, da bi mogao da uđe u analizu onih dokumenata koje imam, a koje je sastavila Vlada Crne Gore na čelu sa gospodinom Đukanovićem. Dokumenta govore o duhu vremena i karakteristikama odluka koje smo onda zajednički i jedinstveno donosili", kazao je Bulatović.
Milo Đukanović koji je u vreme deportacije bio premijer što je i sada, u svedočenju tokom istrage je saopštio da "crnogorski državni vrh nije imao bilo kakva saznanja o deportacijama, te da su hapšenja zaustavljena kada je državni vrh saznao za njih".
(Beta)
On je Radiju Slobodna Evropa kazao da će 27. septembra doći u sudnicu Višeg suda u Podgorici i da je za svedočenje pripremio dokumenta "koja mogu da pomognu u utvrđivanju prave istine".
Bulatović koji je bio predsednik Crne Gore u vreme deportacije, smatra da je otužnica protiv devet pripadnika tadašnjeg crnogorskog MUP-a "apsolutno besmislena" i da su "na optuženičkoj klupi nevini ljudi".
Devet policajaca, među kojima trojica visokih službenika tadašnjeg MUP-a, optužena su za ratni zločin protiv civilnog stanovništva muslimanske i srpske nacionalnosti.
Oni su uhapsili i deportovali 79 državljana BiH i predali ih Sekretarijatima za unutrašnje poslove Sokolac, Srebrenica i Foča.
Većina deportovanih je ubijena u improvizovanim logorima.
Bulatović očekuje od suda da ga oslobodi obaveze čuvanja drzavne tajne da bi mogao da predoči sva saznanja i dokumentaciju kojom raspolaže.
"Oslobađanje obaveze državne tajne dato mi je povodom postupaka pred sudom u Hagom. Mislim da bi u ovom slučaju sud trebalo da donese takvu odluku, da bi mogao da uđe u analizu onih dokumenata koje imam, a koje je sastavila Vlada Crne Gore na čelu sa gospodinom Đukanovićem. Dokumenta govore o duhu vremena i karakteristikama odluka koje smo onda zajednički i jedinstveno donosili", kazao je Bulatović.
Milo Đukanović koji je u vreme deportacije bio premijer što je i sada, u svedočenju tokom istrage je saopštio da "crnogorski državni vrh nije imao bilo kakva saznanja o deportacijama, te da su hapšenja zaustavljena kada je državni vrh saznao za njih".
(Beta)
