Snažno nevreme pogodilo je Srbiju i ceo region.
Kao što je nevreme pogodilo Srbiju u nedelju, tako je i u regionu stvorilo velike probleme. Celo primorje Hrvatske pogodio je snažan vetar, pa su drušrtvene mreže preplavljene dramatičnim snimcima iz tog dea zemlje - taksisti se bore talasima, poplavljena je obala, more nosi parkirane automobile... U Istri je nevrem euništilo popularni pulski bar na plaži, dok na snimku iz Novigrada kod Zadra ribe bukvalno plivaju po poplavljenom putu. Nivo mora je porastao duž cele obale.
Branko Grisogono, atmosferski fizičar, kaže da je sličnih poplava bilo i ranije. "Ovo je jedna od rekordnih pojava, jer su sve češće i duže traju. Primarni efekat je ljudski. Uzroci su antropogenog porekla" - objašnjava Grisogono. "Ovo se sada pojačalo sa "El Ninjom", unutrašnjom prirodnom varijacijom klime koja se dešava svakih nekoliko godina. A kada se više efekata nadoveže, to se sabira, a ponekad čak i umnožava. Kako je sve više energije u klimatskom sistemu, u okeanima, zemljištu, atmosferi, onda su ekstremni događaji sve češći i traju duže. To ne znači da ih ranije nije bilo, ali su bili mnogo ređe... – kaže on.
Grisogono dodaje da se nešto slično dogodilo i pre nekoliko godina, ali je neobično da se ovakva situacija dogodi na jesen. "Ovo je nečuveno da traje mesec dana. Ceo oktobar, početak novembra, sa manjim prekidima. U proseku, Jadran se diže približno istom brzinom i ubrzanjem kao i većina svetskih mora. Prosečan porast nivoa mora sam po sebi nije toliko važan. Ide veoma sporo i do kraja ovog veka biće i do pola metra. Nivo mora sada je na pojedinim mestima na obali porastao tri metra. Ovo je kada je plima izuzetno visoka. Biće mesta gde će do kraja veka biti uspona i do dva metra. Ali do sada je prosečan nivo mora porastao na oko 30 centimetara – kaže stručnjak.
On dodaje da mere koje su najavljene u Kopenhagenu i Parizu još 2015. godine moraju biti preduzete. "To nije lako uraditi. Politika ništa ne radi, a more se ubrzano diže. Kada bismo sada stali sa gasovima staklene bašte, bili bismo na istom nivou naredna dva veka, dok se ne izbalansira. Ove nedelje dolazi do postepene i spore stabilizacije. Biće veoma blago i neće biti naglih promena, poput okretanja sedam dana na nevremenu. To se neće desiti. Padavine će biti do sredine ovog meseca, a zatim će se vratiti u standardno stanje. Jer ove padavine su bile iznad proseka. Ipak, zima će biti topla, od 1 do 3 stepena iznad tridesetogodišnjeg proseka" - zaključio je Grisogono.
Sličnog mišljenja je i hrvatski najpoznatiji astronom i učitelj Korado Korlević, s tim da on tvrdi da nas u narednih stotinu godina očekuju sve češće ovakve dramatične pojave. "Oko 4. januara Zemlja je na nečemu što se zove najbliža tačka Suncu. A najveći gravitacioni uticaj Sunca je u to vreme, što znači da su plime i oseke oko tog perioda – mesec, dva pre ili posle – najveće u godini. Tome se dodaje i ciklon koji podiže nivo mora jer nema vazdušnog pritiska na more, južni i porast nivoa mora, jer je ove godine nivo mora porastao za pet milimetara, što je dosta. Voda se zagreva i time menja svoju zapreminu. To samo znači da će ga u narednim decenijama biti sve više. Biće isto kao u Veneciji. Imaćemo gradove kojima će ceo stari grad biti poplavljen tri-četiri puta i to se ne može zaustaviti" - objasnio je Korlević.
On dodaje da će se svake godine poplave povećavati. "Do kraja veka nivo mora će porasti na 80 centimetara. Sa porastom temperatura cikloni će biti jači od sadašnjih. Sećam se kiše koje su bile jače nego sada, pre 50-ak godina. Jedino što se sada sve češće dešava i ljudi imaju kraće pamćenje" - smatra Korlević.
On kaže da će najveće poplave u budućnosti biti vezane za severni Jadran, gde su oseke, oseke i oseke najmoćnije. Zatim postoje gradovi koji ionako imaju nisku obalu, kao što je Cres. "Nisu sve obale stvorene jednake. Biće ih još u narednih 100 godina. Ugljen-dioksid, metan i drugi gasovi staklene bašte koji idu u atmosferu, to još nismo prestali da radimo, a tome treba dodati i rat u Ukrajini. A kada bismo sada sve zaustavili, nivo mora bi se podizao decenijama koje dolaze. U rimsko doba nivo je bio pola metra niži nego danas, a danas imamo gomilu stubova iz tog doba, potopljenih. Ljudi ne misle da treba graditi gradove pored mora. Hoće li se to uraditi sa branama, podići postojeće molove, podići grad pumpanjem mulja na velikoj dubini ispod... Svako će izabrati način na koji će to uraditi. Ali gradovi bi trebalo da počnu da podižu najmanje 5-10 mm godišnje ili metar po metar - kaže Korlević.
BONUS VIDEO
(Mondo/24sata.hr)
