Tužioci na sudjenju Naseru Oriću pred Haškim tribunalom zatražili su od sudija, u završnoj reči, da Oriću izreknu kaznu od 18 godina zatvora, a odbrana je predložila da optuženi bude oslobodjen.
Tužioci na sudjenju Naseru Oriću pred Haškim tribunalom zatražili su od sudija, u završnoj reči, da Oriću izreknu kaznu od 18 godina zatvora, a odbrana je predložila da optuženi bude oslobodjen.Orić je optužen za smrt najmanje šest zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela 1992-93, kada je on bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.
Tužiteljka Patriša Selers ponovila je da je optužba dokazala van svake sumnje da je Orić kriv za zločine za koje je optužen.
Selersova je ponovo naznačila da je Orić imao efektivnu kontrolu nad muslimanskim snagama u Srebrenici i da je znao da njegovi potčinjeni čine zločine, a da ih nije sprečio, niti kaznio.
Orićevi branioci Vasvija Vidović i Džon Džons tvrdili su, nasuprot tome, da tužioci nisu dokazali krivicu Orića ni po jednoj od četiri tačke optužnice.
Prema odbrani, u Srebrenici nije postojala organizovana muslimanska vojska, niti je Orić bio njen komandant. U gradu pod srpskom opsadom, otpor su pružale samoorganizovane grupe gradjana koje su imale svoje vodje, a Orić je bio samo jedan od njih, tvrdili su branioci.
Odbrana je napade na okolna srpska sela predstavila kao nužnost, napominjući da su hiljade civila išle za naoružanim grupama u potrazi za hranom i lekovima.
Završnim rečima obe strane završeno je sudjenje Oriću, a sudsko veće predsedavajućeg Karmela Adjijusa presudu će doneti naknadno.
Sudjenje Oriću počelo je 6. oktobra 2004. Njega su uhapsile medjunarodne snage u BiH, 10. aprila 2003. U prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, pet dana kasnije, Orić je izjavio da nije kriv.
(Beta)
