Sakib Sarvan se pre 13 godina vratio iz Belgije u svoj rodni kraj u Bosni i Hercegovini i postao jedan od najvećih proizvođača trešnji u tom regionu.
Kada je odlučio da se bavi proizvodnjom trešanja, prvo je iskopao jezero iz kojeg crpi vodu za navodnjavanje, što su ga posavetovali ljudi u Belgiji. Modrički kraj, uvek je bio poznat po proizvodnji trešanja, a sada je prepoznatljiv po trešnjama Sakiba Sarvana. Pre 13 godina, ovaj domaćin se sa suprugom Mumom vratio iz Belgije i podigao zasad u Tarevcima kod Modriče.
"Pre 50 godina ovaj kraj je bio poznat po trešnji, koja je bila profitabilna vrsta voća, a moj deda i stric, koji su bili najbolji trešnjari, vozili su preko Save tada trešnje. Tako da tradicija postoji, ali ja nisam bio toga svestan da su to oni radili. Sticajem okolnosti, u Belgiji sam upoznao čoveka koji uzgaja trešnje i onda kada sam se vratio pokrenuo sam ovaj biznis", priča Sakib.
Na tri dunuma zasadio je oko tri hiljade sadnica 20 različitih sorti, većinom na podlozi gizela.
"Trešnja je krupna i relativno dobrog kvaliteta, a prinosi po stablu idu čak i do deset, a neke nemaju ni tri-četiri kilograma", dodaje ovaj domaćin i kaže kako sve zavisi u kojoj fazi je bila oplodnja "kada su bile one velike jake temperature u aprilu od 30 do 32 stepena".
Tada je, dodaje, jako sunce verovatno spržilo neke od elemenata cvata.
"Mnogi se žale na veću štetu, ali ovo je nekako kraj pogodan za trešnju, uspeo sam dosta da sačuvam", kaže Saravan, dodajući da je bilo i boljih godina, ali je zadovoljan.
Kada je odlučio da se bavi proizvodnjom trešanja, prvo je iskopao jezero iz kojeg crpi vodu za navodnjavanje, što su ga posavetovali ljudi u Belgiji.
"Tokom godina, padavine su sve ređe, pa je sistem za navodnjavanje neophodan. Samo od početka godine, plantažu sam navodnjavao pet puta. Trešnja ne voli zatvorene kotline neke, više joj odgovara brdo. Voli da voda dođe i prođe, ne voli zabarene terene. Moraš imati navodnjavanje, bez navodnjavanja ne ide", govori ovaj Modričanin.
U njegovom trešnjiku, kako kaže, najbolje uspeva i najviše je zadovoljan sortom markant ili marčant, koja je u literaturi ocenjena sa tri zvezdice, dok nema dobra iskustva sa jednom od najboljih, pa i najboljom sortom Kordia.
"Pre neke dve ili tri godine imao sam posetu iz Nemačke, iskusni trešnjari, da obiđu moj zasad. Tada sam imao pitanje koju sortu ne bi nikada sadio, rekao sam im da Kordiu, najbolju svetsku sortu ne bih nikada više sadio.Za 13 godina samo tri puta mi je rodila i mislim da ću je čupati. I to je baš čudo za sve", priča Sakib.
Ako se trešnja uzgaja na većoj površini, može se i fino zaraditi. Ovaj proizvođač ih sortira u prvu i drugu klasu, zbog čega su stekli poverenje kupaca, pa 95 odsto roda prodaju na plantaži.
"U Evropi sad trenutno ili u Hrvatskoj, u najbližem komšiluku, 12 evra je kilogram trešanja, to sve kaže. Dobro, kod nas to nije tako, kod nas je tri evra u proseku. Ali, već je to od Zagreba prema Beču i ne znam ni ja to je žara cena", ističe Sarvan.
Kod Sarvana na plantaži, radne snage ne manjaka, a trenutno ima da 10 berača, dok u jeku sezone taj broj bude daleko veći, čak i do 50. Prema rečima ovog domaćina, posao nije zahtevan, bere se od 7 do 12 sati, a ponekad se uz berbu i po neka zapjeva.
Da je Sarvan dobar domaćin, i da se svi rado vraćaju, saglasna je i Aida Gušić iz Modriče.
"Uslovi su ekstra, ja sam ovde došla da se odmorim, to radim svake godine, kao godišnji mi dođe, nađem društvo. Ko hoće da radi ništa mu nije teško", navodi Aida.
Trešnja zahteva i preventive, pa je neophodno da se tretira pet puta u toku godine.
"Najznačajnija tretiranja su negde u novembru i februaru, a to je preventiva za ubuduće i time otklanjaš nekih 80 odsto svih problema koji će te snaći. Kako god, nije trešnja zahtevna, jer mislim da kraj Modriče, Gradačca, Brčkog, pa čak i Bijeljina, Majevica su Bogom dani za proizvodnju trešnje i nema tu problema", zaključuje Sakib.
BONUS VIDEO:
(Nezavisne/Mondo/A.V.)
