Pupovac je u razgovoru za "Jutarnji list" istakao da će će davati podršku vladi dok se ona bori protiv korupcije i za nastavak pregovora s Evropsku uniju.
"Mi smo i dalje ideološki i politički mnogo bliži SDP-u i strankama leve koalicije i u tom se pogledu ništa nije promenilo. Ali politika nije samo stvar sopstvenih uverenja nego i procene koju vrstu odgovornosti imate", rekao je Pupovac.
Na pitanje da li je u pozadini odnosa SDP-a i SDSS lični sukob lidera te stranke Zorana Milanovića i njega, Pupovac je odgovorio da "mi nismo u politici zbog ličnih razloga ili bar ne bi trebali biti, iako ponekad lični razlozi u komunikaciji mogu biti važni".
Pupovac je dodao da SDSS i SDP nisu imali prilike za ozbiljan razgovor, jer se nije osećala potreba za tim.
Govoreći o reagovanju SDP-a na izborni zakon oko izbora poslanika Srba, Pupovac je rekao da ne može razumeti pokušaje diskvalifikacije i lepljenje etiketa.
"Ništa od problema Srba u Hrvatakoj, kao što su govor mržnje, povratak izbeglica, obnova kuća i drugi nije izazalo takvu pažnju kod kolega u Saboru, a onda su se odjednom počeli brojati glasovi manjina", kazao je on.
Pupovac smatra da je indikativno da za "ni jednu od svih drugih stvari nije bilo potrebe da se povede rasprava u Saboru, a ima potrebe kad se želi unaprediti manjinska politika".
"U ovoj stvari smo uvereni da smo napravili dobro rešenja za Srbe i druge manjine, ali i za Hrvatsku", rekao je Pupovac koji poruke iz SDP-a ocenjuje kao "neodgovorno korištenje političke pozornice i stvaranje jedne vrste antimanjinskog raspoloženja u momentu kad se manjine žele osloboditi loših rešenja koja su godinama bila na snazi".
"Mi razumemo da bi SDP-u odgovaralo da glasovi koje osvoje srpske liste idu SDP-u, ali oni moraju da shvate da se nikad ne bi desila promena načina izbora poslanika dijaspore da nismo našili specifični birački polož poslanka Srba".
"Stalno bi postojala pretnja da se manjine optužuju da svojim glasovima donose prevagu, pa je ovo rešenja bolje jer doprinosi unapređenju međuetničkih odnosa", rekao je Pupovac.
Rekavši da je šef SDSS-a Vojislav Stanimirović, koga su ranije napadali zbog izjave ko je počeo rat u Vukovaru, "imao nameru da kaže kakvo je bilo iskustvo, kako njega, tako i ljudi u Vukovaru".
Pupovac je naglasio potrebu iznošenja iskustava Srba u ratu jer su i ona relevantna za Hrvatsku.
"To su ljudi čije iskustvo i ratno stradanje mora biti deo ukupnog hrvatskog ratnog stradanja, a o srpskim žrtvama rata, ne samo da se mora govoriti, nego ih se i zakonski i svakako drugačije treba posmatrati kao hrvatske žrtve", rekao je on, ukazujući na prisutan problem nejednakog pravnog položaja stradalih Hrvata i Srba u Hrvatskoj.
Odgovarajući na traženje Veljka Džakule iz Srpskog demokratskog foruma da se oduzme svojevremeno dodeljena nagrada Srpskog narodnog vijeća Vladimiru Šeksu, Pupovac je rekao da se 2007. kad je Šeks dobio nagradu, Sabor, čiji je Šeks bio predsednik od 2003. do 2007. godine, odlučio političku integraciju Srba u Hrvatskoj.
Do prošle godine izbornim zakonom je bilo predviđeno da dijaspora, odnosno Hrvati iz BiH, zavisno od odziva, imaju od jednog do 12 poslanika, a u praksi su imali četiri ili pet, sve HDZ-ovaca. Nakon izmena, broj poslanika dijaspore je fiksan - tri poslanika.
Do lane su manjine morale da se izjasne da li će glasati na opštoj listi ili za manjinske poslanike, tri srpska, po jedan talijanski i mađarski, zajednički za Čehe i Slovake i dvojica za ostale manjine.
Od sada pripadnici manjina kojih je manje od 1,5 odsto, imaju pravo na dodatno glasanje, i na stranački i na manjinski listić, a Srbi će svoja tri garantovana poslanika birati iz redova srpskih stranaka i lista na opštem listiću, uz mogućnost da osvoje još neko poslaničko mesto.
(Tanjug)
"Mi smo i dalje ideološki i politički mnogo bliži SDP-u i strankama leve koalicije i u tom se pogledu ništa nije promenilo. Ali politika nije samo stvar sopstvenih uverenja nego i procene koju vrstu odgovornosti imate", rekao je Pupovac.
Na pitanje da li je u pozadini odnosa SDP-a i SDSS lični sukob lidera te stranke Zorana Milanovića i njega, Pupovac je odgovorio da "mi nismo u politici zbog ličnih razloga ili bar ne bi trebali biti, iako ponekad lični razlozi u komunikaciji mogu biti važni".
Pupovac je dodao da SDSS i SDP nisu imali prilike za ozbiljan razgovor, jer se nije osećala potreba za tim.
Govoreći o reagovanju SDP-a na izborni zakon oko izbora poslanika Srba, Pupovac je rekao da ne može razumeti pokušaje diskvalifikacije i lepljenje etiketa.
"Ništa od problema Srba u Hrvatakoj, kao što su govor mržnje, povratak izbeglica, obnova kuća i drugi nije izazalo takvu pažnju kod kolega u Saboru, a onda su se odjednom počeli brojati glasovi manjina", kazao je on.
Pupovac smatra da je indikativno da za "ni jednu od svih drugih stvari nije bilo potrebe da se povede rasprava u Saboru, a ima potrebe kad se želi unaprediti manjinska politika".
"U ovoj stvari smo uvereni da smo napravili dobro rešenja za Srbe i druge manjine, ali i za Hrvatsku", rekao je Pupovac koji poruke iz SDP-a ocenjuje kao "neodgovorno korištenje političke pozornice i stvaranje jedne vrste antimanjinskog raspoloženja u momentu kad se manjine žele osloboditi loših rešenja koja su godinama bila na snazi".
"Mi razumemo da bi SDP-u odgovaralo da glasovi koje osvoje srpske liste idu SDP-u, ali oni moraju da shvate da se nikad ne bi desila promena načina izbora poslanika dijaspore da nismo našili specifični birački polož poslanka Srba".
"Stalno bi postojala pretnja da se manjine optužuju da svojim glasovima donose prevagu, pa je ovo rešenja bolje jer doprinosi unapređenju međuetničkih odnosa", rekao je Pupovac.
Rekavši da je šef SDSS-a Vojislav Stanimirović, koga su ranije napadali zbog izjave ko je počeo rat u Vukovaru, "imao nameru da kaže kakvo je bilo iskustvo, kako njega, tako i ljudi u Vukovaru".
Pupovac je naglasio potrebu iznošenja iskustava Srba u ratu jer su i ona relevantna za Hrvatsku.
"To su ljudi čije iskustvo i ratno stradanje mora biti deo ukupnog hrvatskog ratnog stradanja, a o srpskim žrtvama rata, ne samo da se mora govoriti, nego ih se i zakonski i svakako drugačije treba posmatrati kao hrvatske žrtve", rekao je on, ukazujući na prisutan problem nejednakog pravnog položaja stradalih Hrvata i Srba u Hrvatskoj.
Odgovarajući na traženje Veljka Džakule iz Srpskog demokratskog foruma da se oduzme svojevremeno dodeljena nagrada Srpskog narodnog vijeća Vladimiru Šeksu, Pupovac je rekao da se 2007. kad je Šeks dobio nagradu, Sabor, čiji je Šeks bio predsednik od 2003. do 2007. godine, odlučio političku integraciju Srba u Hrvatskoj.
Do prošle godine izbornim zakonom je bilo predviđeno da dijaspora, odnosno Hrvati iz BiH, zavisno od odziva, imaju od jednog do 12 poslanika, a u praksi su imali četiri ili pet, sve HDZ-ovaca. Nakon izmena, broj poslanika dijaspore je fiksan - tri poslanika.
Do lane su manjine morale da se izjasne da li će glasati na opštoj listi ili za manjinske poslanike, tri srpska, po jedan talijanski i mađarski, zajednički za Čehe i Slovake i dvojica za ostale manjine.
Od sada pripadnici manjina kojih je manje od 1,5 odsto, imaju pravo na dodatno glasanje, i na stranački i na manjinski listić, a Srbi će svoja tri garantovana poslanika birati iz redova srpskih stranaka i lista na opštem listiću, uz mogućnost da osvoje još neko poslaničko mesto.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.