Zagreb će pružiti svu konzularnu pomoć Tihomiru Purdi. Istinitost spiska od 340 hrvatskih državljana demantovali predsednik Hrvatske Ivo Josipović i zamenik specijalnog tužioca Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić.
Hrvatski Branitelj Tihomir Purda uhapšen je na osnovu međunarodne poternice iz 2007. i Zagreb će mu pružiti svu konzularnu pomoć, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika Hrvatske Ive Josipovića.
U saopštenju se demantuje verodostojnost spiska od 340 osoba iz Hrvatske, navodno osumnjičenih u Srbiji za ratne zločine.
Josipović je pozvao državna tela da, u okviru nadležnosti i međunarodne saradnje sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom, učine sve da se slučaj Purda reši što pre, zakonito i pravedno, uz poštovanje normi domaćeg i međunarodnog prava.
Bilo bi dobro da se, na osnovu mogućnosti koje pruža međunarodno pravo, ako za to ima osnove, postupak protiv Purde sprovede u Hrvatskoj, navodi se u saopštenju.
Josipović je naglasio da nije verodostojan spisak 340 osoba navodno osumnjičenih u Srbiji za ratne zločine, objavljen na portalu Pollitika.com.
Na tom spisku se nalaze neke osobe osumnjičene i osuđene u Hrvatskoj za ratne zločine, ali i veliki broj osoba za koje ne postoji nikakav podatak o nezakonitim delima, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da će Josipović podstaći dalje provere i saradnju nadležnih državnih tela Hrvatske i Srbije, radi pune međusobne informisanosti o postupcima koji se vode.
Spisak treba objaviti na osnovu zakona i uz poštovanje potrebnog nivoa zaštite ličnih podataka, pa je Josipović ponovo pozvao vladu da predloži odgovarajući zakon o objavi registra, zaključuje se u saopštenju.
Zamenik specijalog tužioca Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić takođe je dematovao istinitost spiska od 340 hrvatskih državljana koji se navodno sumnjiče za ratne zločine u Vukovaru, ali je dodao da postoje pojedinačni slučajevi zanimljivi tužilaštvu.
Vekarić je izjavio da slučaj hrvatskog branitelja Tihomira Purde, koji je u sredu uhapšen na granici sa Bosnom I Hercegovinom, spada u grupu vojnih predmeta sa početka devedesetih godina.
Prema rečima Vekarića, postoje pojedinačni slučajevi zanimljivi tužilaštvu Srbije, ali će to biti rešeno u
saradnji sa Državnim tužilaštvom Hrvatske.
Želimo da relaksiramo situaciju po pitanju poternica, izjavio je Vekarić Hrvatskoj televiziji.
Vekarić je rekao da je u toku formiranje zajedničke radne grupe, koja će uraditi preciznu analizu tih predmeta i rešiti nesporazume.
Reč je o spisima Vojnog suda u Beogradu, koji pored Purde terete i Petra Janjića (47) iz Vukovara i Danka Maslova (46) iz Borova, za zločine počinjene za vreme oružanih sukoba u Borovu Naselju kod Vukovara 15. novembra 1991. godine, naveo je Štrbac u izjavi Tanjugu.
Protiv te trojice bivših pripadnika Hrvatskog zbora narodne garde, krivične prijave su podnete i istraga pokrenuta na zahtev tadašnjeg vojnog tužilaštva 26. oktobra 1992. godine.
Oni se, na osnovu izjava više od 20 svedoka, civila, starešina i vojnika bivše JNA - terete za "namerno ubijanje i nehumano postupanje s ranjenima i bolesnicima".
Izveštaj Komisije, u kome je opisan ovaj zločin, dostavljen je 3. novembra 1992. Komisiji UN za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na čijem je čelu bio Šerif Basiuni.
Izveštaj savezne vlade odnosio se na sve zločine počinjene početkom oružanih sukoba na području Slovenije, BiH i Hrvatske, ispričao je Štrbac, istakavši da nema nikakve misterije o spisku 332 hrvatska vojnika s područja Vukovara i stotinak iz Osijeka, koji se terete za ratne zločine.
Njihova imena mogu se naći u izveštaju Komisije savezne vlade, koji je dostupan na internet sajtu: www.slobodan-milosevic.org.
Ključno pitanje je, kaže Štrbac, kako to da svih ovih godina niko nije uhapšen po ovim međunarodnim poternicama, sve do 5. januara, kada je Purda uhapšen u Bosni i Hercegovini (BiH).
Štrbac je naveo da je Purda kao zarobljenik bio u sabirnom centru Sremska Mitrovica i da je razmenjen 14. avgusta 1992. godine, pre nego što je protiv njega podignuta krivična prijava.
Tada je, za vreme vlade premijera Milana Panića, u dva navrata oslobođeno ili razmenjeno više od 780 hrvatskih ratnih zarobljenika, među kojima je bilo i optuženih i osuđenih za ratne zločine.
I pored toga što je preuzela sve sudske spise uz obavezu da po njima postupa, Hrvatska protiv optuženih nije nastavila postupak, niti su se osuđeni, nakon razmene našli u zatvoru, objasnio je predsednik "Veritasa".
Zbog toga, a budući da nema nikakvih zakonskih prepreka, Tihomir Purda i pored toga što je hrvatski državljanin, treba da bude izručen Srbiji, rekao je Štrbac.
On smatra da nepostupanje Hrvatske po ovom predmetu i reakcije hrvatske premijerke Jadranke Kosor i Ministarstva branilaca na vest o hapšenju Purde, govore da u Hrvatskoj neće biti moguće pravično suđenje.
(agencije/MONDO)
U saopštenju se demantuje verodostojnost spiska od 340 osoba iz Hrvatske, navodno osumnjičenih u Srbiji za ratne zločine.
Josipović je pozvao državna tela da, u okviru nadležnosti i međunarodne saradnje sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom, učine sve da se slučaj Purda reši što pre, zakonito i pravedno, uz poštovanje normi domaćeg i međunarodnog prava.
Bilo bi dobro da se, na osnovu mogućnosti koje pruža međunarodno pravo, ako za to ima osnove, postupak protiv Purde sprovede u Hrvatskoj, navodi se u saopštenju.
Josipović je naglasio da nije verodostojan spisak 340 osoba navodno osumnjičenih u Srbiji za ratne zločine, objavljen na portalu Pollitika.com.
Na tom spisku se nalaze neke osobe osumnjičene i osuđene u Hrvatskoj za ratne zločine, ali i veliki broj osoba za koje ne postoji nikakav podatak o nezakonitim delima, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da će Josipović podstaći dalje provere i saradnju nadležnih državnih tela Hrvatske i Srbije, radi pune međusobne informisanosti o postupcima koji se vode.
Spisak treba objaviti na osnovu zakona i uz poštovanje potrebnog nivoa zaštite ličnih podataka, pa je Josipović ponovo pozvao vladu da predloži odgovarajući zakon o objavi registra, zaključuje se u saopštenju.
Zamenik specijalog tužioca Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić takođe je dematovao istinitost spiska od 340 hrvatskih državljana koji se navodno sumnjiče za ratne zločine u Vukovaru, ali je dodao da postoje pojedinačni slučajevi zanimljivi tužilaštvu.
Vekarić je izjavio da slučaj hrvatskog branitelja Tihomira Purde, koji je u sredu uhapšen na granici sa Bosnom I Hercegovinom, spada u grupu vojnih predmeta sa početka devedesetih godina.
Prema rečima Vekarića, postoje pojedinačni slučajevi zanimljivi tužilaštvu Srbije, ali će to biti rešeno u
saradnji sa Državnim tužilaštvom Hrvatske.
Želimo da relaksiramo situaciju po pitanju poternica, izjavio je Vekarić Hrvatskoj televiziji.
Vekarić je rekao da je u toku formiranje zajedničke radne grupe, koja će uraditi preciznu analizu tih predmeta i rešiti nesporazume.
Hrvatska nije htela da sudi Purdi
Predsednik "Veritasa" Savo Štrbac izjavio je da Hrvatska poseduje sudske spise koji terete Tihomira Purdu (41) i dvojicu njegovih saučesnika za ratne zločine, ali više od 18 godina nije ništa preduzela da budu izvedeni pred lice pravde.Reč je o spisima Vojnog suda u Beogradu, koji pored Purde terete i Petra Janjića (47) iz Vukovara i Danka Maslova (46) iz Borova, za zločine počinjene za vreme oružanih sukoba u Borovu Naselju kod Vukovara 15. novembra 1991. godine, naveo je Štrbac u izjavi Tanjugu.
Protiv te trojice bivših pripadnika Hrvatskog zbora narodne garde, krivične prijave su podnete i istraga pokrenuta na zahtev tadašnjeg vojnog tužilaštva 26. oktobra 1992. godine.
Oni se, na osnovu izjava više od 20 svedoka, civila, starešina i vojnika bivše JNA - terete za "namerno ubijanje i nehumano postupanje s ranjenima i bolesnicima".
Izveštaj Komisije, u kome je opisan ovaj zločin, dostavljen je 3. novembra 1992. Komisiji UN za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na čijem je čelu bio Šerif Basiuni.
Izveštaj savezne vlade odnosio se na sve zločine počinjene početkom oružanih sukoba na području Slovenije, BiH i Hrvatske, ispričao je Štrbac, istakavši da nema nikakve misterije o spisku 332 hrvatska vojnika s područja Vukovara i stotinak iz Osijeka, koji se terete za ratne zločine.
Njihova imena mogu se naći u izveštaju Komisije savezne vlade, koji je dostupan na internet sajtu: www.slobodan-milosevic.org.
Ključno pitanje je, kaže Štrbac, kako to da svih ovih godina niko nije uhapšen po ovim međunarodnim poternicama, sve do 5. januara, kada je Purda uhapšen u Bosni i Hercegovini (BiH).
Štrbac je naveo da je Purda kao zarobljenik bio u sabirnom centru Sremska Mitrovica i da je razmenjen 14. avgusta 1992. godine, pre nego što je protiv njega podignuta krivična prijava.
Tada je, za vreme vlade premijera Milana Panića, u dva navrata oslobođeno ili razmenjeno više od 780 hrvatskih ratnih zarobljenika, među kojima je bilo i optuženih i osuđenih za ratne zločine.
I pored toga što je preuzela sve sudske spise uz obavezu da po njima postupa, Hrvatska protiv optuženih nije nastavila postupak, niti su se osuđeni, nakon razmene našli u zatvoru, objasnio je predsednik "Veritasa".
Zbog toga, a budući da nema nikakvih zakonskih prepreka, Tihomir Purda i pored toga što je hrvatski državljanin, treba da bude izručen Srbiji, rekao je Štrbac.
On smatra da nepostupanje Hrvatske po ovom predmetu i reakcije hrvatske premijerke Jadranke Kosor i Ministarstva branilaca na vest o hapšenju Purde, govore da u Hrvatskoj neće biti moguće pravično suđenje.
(agencije/MONDO)
