Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader koji je već više od pola godine pritvoren u Austriji, poslao je hrvatskom Saboru zahtev za isplatu poslaničkih plata i zaostataka.
Po zakonu, bivši premijer na to ima pravo sve dok ne bude pravosnažno osuđen, potvrđeno je danas novinarima.
Mediji podsećaju da je u oktobru 2010. godine Sanader "odmrznuo" svoj poslanički mandat, na šta ga je, kako je rekao, naterao neverovatan razvoj događaja, ali tada nije tražio saborsku platu.
Upitan od čega će živeti, Sanader je novinarima tada rekao da ima druge izvore prihoda.
Posle hapšenja u Austriji 10. decembra 2010. godine, po hrvatskoj poternici zbog sumnje u korupciju i kad mu je zatim blokirana imovina, hrvatski mediji su spekulisali da će Sanader ubrzo zatražiti poslaničku platu.
On je to, međutim, tražio tek posle šest meseci u pritvoru i pošto je nedavno najavio da će na idućem ročištu od suda u Lincu tražiti da ga hitno izruči Hrvatskoj.
Zagrebački "Večernji list" podseća da je na sličan način, do pravosnažnosti presude, platu dobijao i osuđeni za ratne zločine Branimir Glavaš, iako je bio u bekstvu u BiH, a za njim je bila raspisana međunarodna poternica.
Prema Zakonu o pravima zvaničnika, Sanader bi trebalo da dobija poslaničku platu izmedu 16.000 (220.000 dinara) i 18.000 kuna (247.000 dinara) do isteka mandata ovog saziva Sabora i još šest meseci potom punu platu, a šest meseci pola plate.
Veća Vrhovnog zemaljskog suda u Lincu zakazalo je za 21. jun raspravu o izručenju Sanadera Hrvatskoj pošto je sud u Salcburgu pre mesec ipo odlučio da on može da bude izručen.
Sanader je najavio da će na tom ročištu tražiti hitno izručenje Hrvatskoj koja ga u više slučajeva tereti za zloupotrebu položaja i ovlašćenja.
Bivši premijer je jedan od osumnjičenih za izvlačenje na desetine miliona kuna iz državnih firmi i ministarstava preko marketinške firme "Fimi-media" po kojoj je afera i dobila ime.
Protiv njega je hrvatsko tužilaštvo pokrenulo i istragu zbog sumnje da je tokom rata kao zamenik ministra spoljnih poslova dobio proviziju od Hypo banke od najmanje 3, 5 miliona kuna.
Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala proširila je pre dva meseca istragu protiv Ive Sanadera i vlasnika Dioki grupe i riječkog Novog lista Roberta Ježića zbog sumnje da su Ježićevoj firmi pokušali da pribave nezakonitu dobit od 10 miliona evra na štetu državne firme JANAF (Jadranski naftovod).
Austrijsko državno tužilaštvo za borbu protiv korupcije u Beču još nije završilo istragu protiv Sanadera zbog sumnje u pranje novca u Austriji kao što su to tvrdili njegovi advokati.
(Beta)
Mediji podsećaju da je u oktobru 2010. godine Sanader "odmrznuo" svoj poslanički mandat, na šta ga je, kako je rekao, naterao neverovatan razvoj događaja, ali tada nije tražio saborsku platu.
Upitan od čega će živeti, Sanader je novinarima tada rekao da ima druge izvore prihoda.
Posle hapšenja u Austriji 10. decembra 2010. godine, po hrvatskoj poternici zbog sumnje u korupciju i kad mu je zatim blokirana imovina, hrvatski mediji su spekulisali da će Sanader ubrzo zatražiti poslaničku platu.
On je to, međutim, tražio tek posle šest meseci u pritvoru i pošto je nedavno najavio da će na idućem ročištu od suda u Lincu tražiti da ga hitno izruči Hrvatskoj.
Zagrebački "Večernji list" podseća da je na sličan način, do pravosnažnosti presude, platu dobijao i osuđeni za ratne zločine Branimir Glavaš, iako je bio u bekstvu u BiH, a za njim je bila raspisana međunarodna poternica.
Prema Zakonu o pravima zvaničnika, Sanader bi trebalo da dobija poslaničku platu izmedu 16.000 (220.000 dinara) i 18.000 kuna (247.000 dinara) do isteka mandata ovog saziva Sabora i još šest meseci potom punu platu, a šest meseci pola plate.
Veća Vrhovnog zemaljskog suda u Lincu zakazalo je za 21. jun raspravu o izručenju Sanadera Hrvatskoj pošto je sud u Salcburgu pre mesec ipo odlučio da on može da bude izručen.
Sanader je najavio da će na tom ročištu tražiti hitno izručenje Hrvatskoj koja ga u više slučajeva tereti za zloupotrebu položaja i ovlašćenja.
Bivši premijer je jedan od osumnjičenih za izvlačenje na desetine miliona kuna iz državnih firmi i ministarstava preko marketinške firme "Fimi-media" po kojoj je afera i dobila ime.
Protiv njega je hrvatsko tužilaštvo pokrenulo i istragu zbog sumnje da je tokom rata kao zamenik ministra spoljnih poslova dobio proviziju od Hypo banke od najmanje 3, 5 miliona kuna.
Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala proširila je pre dva meseca istragu protiv Ive Sanadera i vlasnika Dioki grupe i riječkog Novog lista Roberta Ježića zbog sumnje da su Ježićevoj firmi pokušali da pribave nezakonitu dobit od 10 miliona evra na štetu državne firme JANAF (Jadranski naftovod).
Austrijsko državno tužilaštvo za borbu protiv korupcije u Beču još nije završilo istragu protiv Sanadera zbog sumnje u pranje novca u Austriji kao što su to tvrdili njegovi advokati.
(Beta)
