Tribunal u Hagu je danas odbio zahtev Milomira Stakića za umanjenje kazne od 40 godina zatvora na koju je osuđen zbog zločina nad nesrbima u Prijedoru 1992.
Stakić, koji kaznu izdržava u Francuskoj, zahtev je podneo na osnovu zakona te zemlje, koji dozvoljavaju smanjenje kazne.
Predsednik Tribunala Patrik Robinson odbio je taj zahtev, naglašavajući da je Stakić osuđen za veoma teške zločine i da je do sada pokazao ograničenu rehabilitaciju.
Stakića, ratnog gradonačelnika Prijedora, Tribunal je proglasio krivim za više od 1.500 ubistava Muslimana i Hrvata, identifikujući 486 žrtava.
On je proglašen krivim i za osnivanje logora Omarska, Keraterm i Trnopolje u kojima su nezakonito držane i mučene stotine nesrba, kao i za proterivanje oko 20.000 muslimanskih i hrvatskih civila iz grada.
Sudija Robinson naznačio je u današnjoj odluci da Stakić, kako su Tribunal izvestile francuske zatvorske vlasti, "ne priznaje" odgovornost za zločine za koje je osuđen, nego tvrdi da je "bio predsednik opštine u malom gradu u Bosni" i da nije naređivao zlodela.
Prvostepeno veće Tribunala Stakiću je 2003. izreklo doživotnu zatvorsku kaznu, ali je žalbeno veće 2006. tu presudu preinačilo u kaznu zatvora od 40 godina.
Po pravilima Tribunala, osuđeni mogu zatražiti prevremeno oslobađanje pošto odsluže dve trećine kazne.
Stakić se Tribunalu dobrovoljno predao krajem marta 2001. godine iz Srbije, neposredno pošto je u Beogradu formirana prva demokratska vlada posle pada vlasti Slobodana Miloševića.
(Beta)
Predsednik Tribunala Patrik Robinson odbio je taj zahtev, naglašavajući da je Stakić osuđen za veoma teške zločine i da je do sada pokazao ograničenu rehabilitaciju.
Stakića, ratnog gradonačelnika Prijedora, Tribunal je proglasio krivim za više od 1.500 ubistava Muslimana i Hrvata, identifikujući 486 žrtava.
On je proglašen krivim i za osnivanje logora Omarska, Keraterm i Trnopolje u kojima su nezakonito držane i mučene stotine nesrba, kao i za proterivanje oko 20.000 muslimanskih i hrvatskih civila iz grada.
Sudija Robinson naznačio je u današnjoj odluci da Stakić, kako su Tribunal izvestile francuske zatvorske vlasti, "ne priznaje" odgovornost za zločine za koje je osuđen, nego tvrdi da je "bio predsednik opštine u malom gradu u Bosni" i da nije naređivao zlodela.
Prvostepeno veće Tribunala Stakiću je 2003. izreklo doživotnu zatvorsku kaznu, ali je žalbeno veće 2006. tu presudu preinačilo u kaznu zatvora od 40 godina.
Po pravilima Tribunala, osuđeni mogu zatražiti prevremeno oslobađanje pošto odsluže dve trećine kazne.
Stakić se Tribunalu dobrovoljno predao krajem marta 2001. godine iz Srbije, neposredno pošto je u Beogradu formirana prva demokratska vlada posle pada vlasti Slobodana Miloševića.
(Beta)
