Sud je odbio žalbu Splićanina koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog 267 kaznenih dela polnog zlostavljanja i iskorišćavanja deteta.
Sve je počelo 2018. kada je devojčica imala tek pet godina i trajalo je sledećih pet godina. Otac ju je u proseku silovao jednom sedmično, a poslednji mesec svaka dva dana. Osim prvog silovanja koje se dogodilo u kampu kod Šibenika, sve se događalo u porodičnom stanu.
Danima je ne bi puštao iz kuće
Majka žrtve i supruga okrivljenog teško je bolesna i stanje joj se rapidno pogoršalo. Okrivljeni je ćerki branio društvene kontakte, vodio je u školu i dočekivao nakon završetka nastave kako se ne bi družila s ostalom decom.
Nije joj dozvoljavao da posećuje baku i dedu koji žive u istoj zgradi. Danima je ne bi puštao iz kuće, a kada bi bio nezadovoljan njenim ponašanjem, onda bi je udarao po glavi i stomaku. Terao je da se satima gola kupa pred njim u kadi.
Presuda u ovom slučaju donesena je u junu prošle godine. Sudija u Splitu Višnja Strinić izrekla je okrivljenom 40 godina zatvora. Visoki kazneni sud potvrdio je presudu početkom ove godine.
Međutim, kako se radi o kazni dugotrajnog zatvora, optuženi je imao i mogućnost žalbe Vrhovnom sudu. Žalio se po gotovo svim žalbenim osnovama. Tvrdio je kako je reč o uzuzetno visokoj kazni koja odudara od uobičajene prakse za ovakva kaznena dela.
Ipak, Vrhovni sud smatrao je da je izrečena primerena kazna.
"Kazna nije prestroga, naročito kada se uzme u obzir da su ovde utvrđene okolnosti takve da broj pojedinačno utvrđenih kazni za 267 teških kaznenih dela polnog zlostavljanja i iskorišćavanja deteta te jednog kaznenog dela povrede detetovih prava počinjenih između pete i desete godine života deteta, iznosi 1388 godina. Osim toga, okrivljeni ne navodi koje su to uobičajene kazne u drugim predmetima u kojima su postojale uporedive okolnosti važne za izbor vrste i mere kazne s onima koje su utvrđene u ovom predmetu, naročito u odnosu na brojnost počinjenih pojedinačnih kaznenih dela", naveo je Vrhovni sud.
Okrivljeni tvrdio da se radilo o vaspitnim merama i roditeljskoj brizi
Dodatno, Vrhovni sud je naglasio kako je drugostepeni sud prilikom odmeravanja kazne zatvora vodio računa o ličnosti počinitelja i ukupnosti počinjenih kaznenih dela.
"U strukturi optuženikove ličnosti nalaze se narcističke crte koje se očitavaju u nastojanju prikazivanja sebe u najboljem i najpovoljnijem svetlu. Optuženik je počinio 267 teških kaznenih dela polnog zlostavljanja i iskorišćavanja deteta te jedno kazneno delo povrede detetovih prava, sve na štetu ćerke između pete i desete godine života.
Tako veliki broj počinjenih teških kaznenih dela moraju naći odraz u jedinstvenoj kazni zatvora koja mora biti odgovor na odvratnost i opasnost ponašanja na štetu vlastitog deteta koje mu je gotovo u potpunosti bilo povereno na brigu jer je majka nepokretna", stoji u presudi Vrhovnog suda.
Okrivljeni je u žalbi nastojao svoje postupke prikazati kao vaspitne mere i roditeljsku brigu. Činjenicu da je terao ćerku da se satima gola kupa pred njim pokušao je opravdati opsesivno kompulsivnim poremećajem.
"Međutim, iz svih izvedenih dokaza nesporno proizlazi da nije reč o roditeljskoj brizi, nego o grubom, i to seksualnom, psihičkom, fizičkom i emocionalnom zlostavljanju žrtve. Osim toga, provedenim psihijatrijskim veštačenjem potpuno je otklonjeno postojanje obeležja opsesivno kompulsivnog poremećaja kod optuženog", zaključilo je veće Vrhovnog suda.
BONUS VIDEO:
(Dalmatinski portal/MONDO)
