Bivši vođa Srba u Hrvatskoj Goran Hadžić odbio je danas u prvom pojavljivanju pred Tribunalom u Hagu da se izjasni o krivici po 14 tačaka optužnice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj od 1991. do 1993. godine.
Hadžićev privremeni advokat Vladimir Petrović je sudiji O-Gon Kvonu rekao da njegov klijent želi da iskoristi svoje pravo da odloži izjašnjavanje o krivici za mesec dana, dok ne imenuje stalnog branioca.
Tokom dela ročišta koji je bio otvoren za javnost, Hadžić je prvo potvrdio svoj identitet, a zatim je na pitanje sudije potvrdio da je njegova porodica obaveštena o tome da je prebačen u Hagu.
Posle toga Hadžić je vrlo mirno saslušao osnovna pravila sudskog postupka i potvrdio da je razumeo proceduru i naveo da nema dodatnih pitanja.
Sudija O-Gon Kvon je zatim upitao Hadžićevog privremenog advokata Petrovića da li je njegov klijent dobio tekst optužnice preveden na srpski jezik i podsetio da je 22. jula izmenjen period na koji se odnosi optužnica.
Tužilaštvo je u petak zatražilo izmenu optužnice od 14 tačaka tako da Hadžić bude terećen za razdoblje od avgusta 1991. do kraja 1993. godine, umesto do juna 1992. godine, kako je bilo u prvobitnoj optužnici objavljenoj 2004. godine.
Advokat Petrović rekao je da je Hadžić dobio optužnicu i da nema potrebe da se čita ceo tekst. Petrović je, na pitanje sudije, potvrdio da njegov klijent želi da iskoristi pravo da se o navodima optužnice izjasni u roku od 30 dana.
Posle toga, Petrović je zatražio da dalji tok ročišta bude zatvoren za javnost, kako bi se razjasnile još neke proceduralne stvari.
Hadžić je pred sudom izgledao mirno, nosio je sivo odelo i nije imao nikavih dodatnih pitanja.
Advokat Petrović iz advokatske kancelarije Fila dodeljen je danas Hadžiću kao privremeni zastupnik.
On je rekao danas Tanjugu da njegov branjenik nije želeo da se izjasni o krivici dok ne formira svoj stalni tim odbrane, na čijem će čelu biti advokat Toma Fila.
"Ja sam imenovan od strane suda po službenoj dužnosti samo za današnju sednicu i neću ga zastupati tokom procesa", rekao je Petrović, posle sednice koja je trajala svega petnest minuta.
Petrović je istakao da je njegov branjenik zatražio dodatno vreme za izjašnjenje o krivici, jer ne želi da se o njoj izjašnajva pre nego što oformi stalni tim koji će ga braniti pred Haškim tribunalom.
On je napomenuo da je zatvaranje sednice na nekoliko minuta tražio zbog pitanja u vezi sa manjim zdravstvenim problemom njegovog branjenika ali nije želeo da saopšti detalje.
Portparol Haškog tribunala Nerma Jelačić najavila je danas da će sledeća sednica na kojoj će Hadžić moći da se izjasni o krivici biti zakazana u najkraćem mogućem roku, najverovatnije, za kraj avgusta, posle kolektivnog godišnjeg odmora u Tribunalu.
Prema njenim rečima, Hadžić je danas iskoristio svoje pravo i zatražio dodatnih 30 dana za upoznavanje sa optužnicom.
Narednu sednicu zakazaće predsedavajući sudskog veća koje će suditi Hadžiću sudija iz Belgije Gi de Vua, pošto je sudija O Gon Kvon bio imenovan samo za današnje Hadžićevo prvo pojavljivanje, rekla je Jelačićeva Tanjugu.
Ona je kazala da će na sledećoj sednici Hadžić ponovo biti upitan da se izjasni o krivici i da, ukoliko ponovo odbije, sud će, u skladu s pravilima, uneti u zapisnik da se izjasnio da nije kriv.
"Ono što će se dešavati iza kulisa je da ćemo nastaviti da radimo s optuženim kako bi se uspostavio njegov tim odbrane, pošto se u sudnici sa njim pojavio advokat imenovan po službenoj dužnosti, ali se još radi na uspostavljanju stalnog tima odbrane", napomenula je Jelačićeva.
U vreme obuhvaćeno optužnicom Hadžić je bio premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a kasnije i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine.
Optužnicom mu se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.
Prema optužnici on je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske.
Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović-Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić-Badža i pripadnici JNA.
Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici.
Progon je, po optužnici, obuhvatao istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući zene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru. Te zločine počinile su Teritorijalna odbrane i paravojne formacije, uključujući Ražnatovićevu i Šešeljevu.
Optužen je i za deportaciju ili prisilno premeštanje "desetina hiljada" hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja, "
uključujući deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju; i prisilno premeštanje unutar najmanje Hrvatske 2.500 stanovnika Erduta".
Hadžić (53) je poslednji, 161. optuženi u pritvoru Tribunala. On je uhapšen 20. jula na Fruškoj gori, posle sedmogodišnjeg skrivanja, a izručen je Tribunalu 22. jula.
(agencije/MONDO)
