Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je predlog da se bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću sudi u dva odvojena postupka.
U prvom postupku sudilo bi mu se po optužnici za genocid u Srebrenici, a zatim za progon nesrba širom BiH, zločine u Sarajevu i uzimanje međunarodnih talaca.
Danas objavljenim podneskom, tužilaštvo je zatražilo da važeća jedinstvena optužnica protiv Mladića bude podeljena na dve i da budu održana dva suđenja.
Važećom optužnicom, Mladiću se u dve tačke na teret stavljaju genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici, kao i genocid nad nesrbima u još osam bosanskih opština, zatim progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje osoblja UN za taoce, 1992-95.
Po predlogu tužilaštva, optužnica za genocid u Srebrenici bila bi izdvojena, a Mladiću bi u prvom procesu bilo suđeno po njoj.
Taj predlog glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) obrazložio je neophodnošću da se, budući da je Mladić uhapšen potkraj Tribunalovog mandata, osigura zadovoljenje pravde, naročito zbog žrtava, time što će suđenje početi što je pre moguće.
Razdvajanje postupaka, po tužiocu, neophodno je i zbog eventualnog pogoršanja Mladićevog zdravstvenog stanja u budućnosti.
Tužilaštvo je, istovremeno, zatražilo i dozvolu da optužnicu za genocid u Srebrenici dopuni ubistvima u selu Bišćina koja nisu navedena u važećem optužnom aktu.
Odluku o zahtevu tužilaštva za razdvajanje postupaka protiv generala Mladića doneće pretresno veće kojim predsedava holandski sudija Alfons Ori.
Rasprava o stanju u postupku protiv generala Mladića biće pred Tribunalom u Hagu održana iduće nedelje.
U dve tačke, general Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje, nezakonite napade na civle i uzimanje talac
Po istoj optužnici, pred Tribunalom duže od godinu i po dana traje proces bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.
U prvom pojavljivanju pred sudijom Orijem, general Mladić je 3. juna odložio izjašnjavaje o krivici za mesec dana, na šta je imao pravo po statutu suda. Mladić je tada kazao da želi da u međuvremenu sastavi tim za odbranu, a optužbe je nazvao "gnusnim" i "monstruoznim".
Ni u ponovljenom pojavljivanju pred sudijom, 4. jula, optuženi nije želeo da se izjasni o tačkama optužnice, posle čega je sudija u spis uveo da se Mladić ne oseća krivim.
Zato što nije želeo da ćuti dok sudija čita tačke optužnice, Mladić je tada bio izveden iz sudnice.
Za glavnog Mladićevog branioca Tribunal je 22. jula postavio beogradskog advokata Branka Lukića.
Mladić je u pritvoru Tribunala od 31. maja kada su ga vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale ga sudu.
Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.
(Beta)
Danas objavljenim podneskom, tužilaštvo je zatražilo da važeća jedinstvena optužnica protiv Mladića bude podeljena na dve i da budu održana dva suđenja.
Važećom optužnicom, Mladiću se u dve tačke na teret stavljaju genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici, kao i genocid nad nesrbima u još osam bosanskih opština, zatim progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje osoblja UN za taoce, 1992-95.
Po predlogu tužilaštva, optužnica za genocid u Srebrenici bila bi izdvojena, a Mladiću bi u prvom procesu bilo suđeno po njoj.
Taj predlog glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) obrazložio je neophodnošću da se, budući da je Mladić uhapšen potkraj Tribunalovog mandata, osigura zadovoljenje pravde, naročito zbog žrtava, time što će suđenje početi što je pre moguće.
Razdvajanje postupaka, po tužiocu, neophodno je i zbog eventualnog pogoršanja Mladićevog zdravstvenog stanja u budućnosti.
Tužilaštvo je, istovremeno, zatražilo i dozvolu da optužnicu za genocid u Srebrenici dopuni ubistvima u selu Bišćina koja nisu navedena u važećem optužnom aktu.
Odluku o zahtevu tužilaštva za razdvajanje postupaka protiv generala Mladića doneće pretresno veće kojim predsedava holandski sudija Alfons Ori.
Rasprava o stanju u postupku protiv generala Mladića biće pred Tribunalom u Hagu održana iduće nedelje.
U dve tačke, general Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje, nezakonite napade na civle i uzimanje talac
Po istoj optužnici, pred Tribunalom duže od godinu i po dana traje proces bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.
U prvom pojavljivanju pred sudijom Orijem, general Mladić je 3. juna odložio izjašnjavaje o krivici za mesec dana, na šta je imao pravo po statutu suda. Mladić je tada kazao da želi da u međuvremenu sastavi tim za odbranu, a optužbe je nazvao "gnusnim" i "monstruoznim".
Ni u ponovljenom pojavljivanju pred sudijom, 4. jula, optuženi nije želeo da se izjasni o tačkama optužnice, posle čega je sudija u spis uveo da se Mladić ne oseća krivim.
Zato što nije želeo da ćuti dok sudija čita tačke optužnice, Mladić je tada bio izveden iz sudnice.
Za glavnog Mladićevog branioca Tribunal je 22. jula postavio beogradskog advokata Branka Lukića.
Mladić je u pritvoru Tribunala od 31. maja kada su ga vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale ga sudu.
Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.
(Beta)
