Srpskom državljaninu Avramu Niki osuđenom na smrt u SAD možda će biti od pomoći potpis kralja Milana Obrenovića iz 1882.
U zahtevu koju je nevladina organizacija "Reprieve" ("Odlaganje") podnela u sudu u Ohaju za ukidanje smrtne presude srpskom državljaninu Avramu Niku (41) koji je osuđen na smrt zbog ubistva 1994. godine, posebno se ističe "Konvencija između SAD i Njegovog veličanstva kneza Srbije" koji su dve države ratifikovale još 1882. godine i koja je još na snazi, i podseća se na angažovanje srpskog konzulata u slučaju porodice Nastić.
Posebno se ističe u zahtevu da se ovom konvencijom, koju je potpisao tadašnji srpski knez Milan Obrenović (kasnije i kralj), regulišu konzularna pitanja i da se njome"dokazuje važnost konzularne zaštite sopstvenih građana koje su već više od jednog veka pridavali Srbija i SAD".
Zatim se napominje da Niku nije bilo omogućena konzularna zaštita jer je srpski konzulat obavešten da se vodi postupak protiv njega tek nakon što je osuđen.
U zahtevu se ukazuje na slučaj porodice Nastić i kako je angažovanje srpskog generalnog konzula u Čikagu Deska Nikitovića pomoglo da se ovoj porodici vrate deca, koja su bila privremeno oduzeta zbog različitih običaja Srba i Amerikanaca.
"Konzul Nikitović je skupio sredstva za plaćanje advokata, angažovao renomirane srpske psihologe radi svedočenja o kulturnim razlikama i sarađivao sa advokatom ovog bračnog para", navodi se u zahtevu i podseća da je ovo angažovanje države Srbije imalo za posledicu da se deca vrate roditeljima.
U molbi se napominje da su SAD priznale značaj konzularne zaštite u "Priručniku za inostrane poslove" čiji jedan paragraf propisuje da je konzularna zaštita Amerikanaca jedna od najvažnijih funcija konzularnih zvaničnika, a da je pomoć najpotrebnija onima koji su uhapšeni u stranoj državi.
U zahtevu se ukazuje i da je Srbija 2001. potpisala konvenciju koja ima za cilj ukidanju smrtne kazne i da bi Nika bio prvi državljanin Srbije koji bi bio osuđen na takvu kaznu posle toga. U Srbiji je poslednja smrtna kazna izvršena 1992.
U zahtevu se podseća "da Srbija ima za cilj pridruživanje EU i da je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU".
"Nedavno je, kao deo svog poštovanja međunarodnih zakona, Srbija lišila slobode i izručila Ratka Mladića i Gorana Hadžića Međunarodnom sudu", napominje se u zahtevu.
Zahtevom se ukazuje i da je propust napravio Nikov drugi advokat koji i pored obaveze koju propisuje Advokatska komora SAD i uputstva koje mu je u predmetu ostavi prvi brnilac srpskog državljanina nije obavestio o slučaju srpski konzulat, navodi "Blic".
(MONDO)
Posebno se ističe u zahtevu da se ovom konvencijom, koju je potpisao tadašnji srpski knez Milan Obrenović (kasnije i kralj), regulišu konzularna pitanja i da se njome"dokazuje važnost konzularne zaštite sopstvenih građana koje su već više od jednog veka pridavali Srbija i SAD".
Zatim se napominje da Niku nije bilo omogućena konzularna zaštita jer je srpski konzulat obavešten da se vodi postupak protiv njega tek nakon što je osuđen.
U zahtevu se ukazuje na slučaj porodice Nastić i kako je angažovanje srpskog generalnog konzula u Čikagu Deska Nikitovića pomoglo da se ovoj porodici vrate deca, koja su bila privremeno oduzeta zbog različitih običaja Srba i Amerikanaca.
"Konzul Nikitović je skupio sredstva za plaćanje advokata, angažovao renomirane srpske psihologe radi svedočenja o kulturnim razlikama i sarađivao sa advokatom ovog bračnog para", navodi se u zahtevu i podseća da je ovo angažovanje države Srbije imalo za posledicu da se deca vrate roditeljima.
U molbi se napominje da su SAD priznale značaj konzularne zaštite u "Priručniku za inostrane poslove" čiji jedan paragraf propisuje da je konzularna zaštita Amerikanaca jedna od najvažnijih funcija konzularnih zvaničnika, a da je pomoć najpotrebnija onima koji su uhapšeni u stranoj državi.
U zahtevu se ukazuje i da je Srbija 2001. potpisala konvenciju koja ima za cilj ukidanju smrtne kazne i da bi Nika bio prvi državljanin Srbije koji bi bio osuđen na takvu kaznu posle toga. U Srbiji je poslednja smrtna kazna izvršena 1992.
U zahtevu se podseća "da Srbija ima za cilj pridruživanje EU i da je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU".
"Nedavno je, kao deo svog poštovanja međunarodnih zakona, Srbija lišila slobode i izručila Ratka Mladića i Gorana Hadžića Međunarodnom sudu", napominje se u zahtevu.
Zahtevom se ukazuje i da je propust napravio Nikov drugi advokat koji i pored obaveze koju propisuje Advokatska komora SAD i uputstva koje mu je u predmetu ostavi prvi brnilac srpskog državljanina nije obavestio o slučaju srpski konzulat, navodi "Blic".
(MONDO)
