Hrvatska premijerka Jadranka Kosor i predstavnici vodećih banaka u Hrvatskoj potpisali su danas sporazum kojim je utvrđen model pomoći građanima zaduženim u švajcarskim francima.
Usvojene mere koje su već ranije najavljivane uključuju fiksiranje kursa švajcarskog franka na 5,8 kuna (0,78 evra) za franak, uz odgođeno plaćanje akumuliranih kursnih razlika.
Razlika između fiksnog i tržišnog kursa koji je sada 6,62 kune (0,89 evra) za franak obračunavaće se kao odgođeno potraživanje banaka na rok od pet godina, navedeno je u saopštenju hrvatske vlade.
Na kumulirani dug u prvih šest meseci ove godine neće se obračunavati kamata, a nakon toga svaka banka odrediće kamatu shodno svojoj poslovnoj politici, ali ne višu od 3,95 odsto godišnje.
Pravo na korištenje pomoći imaće svi korisnici stambenih kredita u "švajcarcima", iako je ranije postojao predlog da se olakšice omoguće samo onima koji kreditom do protivvrednosti od 100.000 evra kupuju prvu nekretninu s cenom kvadrata manjom od preračunato 1.900 evra.
Banke su sa svoje strane izbegle uvođenje poreza, što je po nekim ranijim najavama takođe bilo u igri.
"To je maksimum koji smo uspeli dogovoriti s bankarima. Predlagali smo još neke mere, ali za dogovor je potrebno dvoje", rekla je Kosorova novinarima nakon sastanka.
Bankari očekuju da će prve aranžmane po novom modelu ponuditi klijentima u septembru ili oktobru, jer im, kako su objasnili, treba neko vreme "dok prilagode softver".
Predsednik uprave Privredne banke Zagreb Božo Prka rekao je da očekuje da će se ovim merama i smanjenjem vrednosti franka u svetu stanje za građane smiriti.
"Banke ne zarađuju na švajcarskom franku jer imaju iste obaveze prema svojim kreditorima kao i građani", negirao je Prka medijske tvrdnje o velikom profitu od rasta "švajcarca".
On je rekao da bi korisnici kredita, ako u narednim godinama kurs padne ispod fiksiranih 5,8 kuna, trebalo da razmisle o konverziji kredita u neku drugu valutu.
Hrvatsko udruženja banaka saopštilo je da ni u jednoj evropskoj zemlji nije donet tako dubok paket mera i da se nadaju da će nove mere olakšati otplatu njihovim klijentima.
Kao primere to udruženje banaka navode Austriju i Sloveniju koje nisu usvojile bilo kakve mere, jer smatraju da je reč o ugovornom odnosu banke i klijenta.
(Tanjug)
Razlika između fiksnog i tržišnog kursa koji je sada 6,62 kune (0,89 evra) za franak obračunavaće se kao odgođeno potraživanje banaka na rok od pet godina, navedeno je u saopštenju hrvatske vlade.
Na kumulirani dug u prvih šest meseci ove godine neće se obračunavati kamata, a nakon toga svaka banka odrediće kamatu shodno svojoj poslovnoj politici, ali ne višu od 3,95 odsto godišnje.
Pravo na korištenje pomoći imaće svi korisnici stambenih kredita u "švajcarcima", iako je ranije postojao predlog da se olakšice omoguće samo onima koji kreditom do protivvrednosti od 100.000 evra kupuju prvu nekretninu s cenom kvadrata manjom od preračunato 1.900 evra.
Banke su sa svoje strane izbegle uvođenje poreza, što je po nekim ranijim najavama takođe bilo u igri.
"To je maksimum koji smo uspeli dogovoriti s bankarima. Predlagali smo još neke mere, ali za dogovor je potrebno dvoje", rekla je Kosorova novinarima nakon sastanka.
Bankari očekuju da će prve aranžmane po novom modelu ponuditi klijentima u septembru ili oktobru, jer im, kako su objasnili, treba neko vreme "dok prilagode softver".
Predsednik uprave Privredne banke Zagreb Božo Prka rekao je da očekuje da će se ovim merama i smanjenjem vrednosti franka u svetu stanje za građane smiriti.
"Banke ne zarađuju na švajcarskom franku jer imaju iste obaveze prema svojim kreditorima kao i građani", negirao je Prka medijske tvrdnje o velikom profitu od rasta "švajcarca".
On je rekao da bi korisnici kredita, ako u narednim godinama kurs padne ispod fiksiranih 5,8 kuna, trebalo da razmisle o konverziji kredita u neku drugu valutu.
Hrvatsko udruženja banaka saopštilo je da ni u jednoj evropskoj zemlji nije donet tako dubok paket mera i da se nadaju da će nove mere olakšati otplatu njihovim klijentima.
Kao primere to udruženje banaka navode Austriju i Sloveniju koje nisu usvojile bilo kakve mere, jer smatraju da je reč o ugovornom odnosu banke i klijenta.
(Tanjug)
