Izmenama zakona predviđeno je da se nastava izvodi na crnogorskom jeziku, a imajući u vidu istu lingvističku osnovu i na srpskom, kao jeziku u službenoj upotrebi.
Predviđeno je i da se, poštujući prava manjinskih naroda, nastava izvodi i na bosanskom, albanskom i hrvatskom jeziku, kao jezicima u službenoj upotrebi.
Za izmene zakona glasali su poslanici Demokratske partije socijalista i Socijalističke narodne partije (SNP), predstavnici Nove srpske demokratije (NOVA) i Pokreta za promene (PZP) bili su uzdržani, dok je Socijaldemokratska partija, manja članica vladajuće koalicija, glasala protiv.
Najjača opoziciona stranka - SNP je ocenila da usvajanje izmena zakona predstavlja samo prvi korak ka postizanju ravnopravnosti srpskog i crnogorskog jezika u obrazovnom sistemu, navodeći da je potrebno da vlada taj ravnopravan status razradi kroz podzakonska akta.
Ostale opozicione stranke NOVA i PZP predlagale su odlaganje glasanja o izmenama zakona, dok se ne okončaju pregovori vlasti i opozicije o jeziku i imenu nastavnog predmeta u školama, ali ta inicijativa nije prihvaćena.
Ministar prosvete Slavoljub Stijepović podsetio je da su predložene izmene deo političkog dogovora premijer Igora Lukšića i opozicije, koji je nesporan za obe strane.
Nastavak razgovora Lukšića i opozicije zakazan je za ponedeljak, a na pregovaračkom stolu biće predlog Pokreta za promene da se nastavni predmet zove maternji jezik i književnost.
Opozicioni poslanici ponovili su tokom skupštinske rasprave zahteve o ravnopravnosti srpskog i crnogorskog jezika u nastavnom procesu. Potpredsednik SNP Neven Gošović ukazao je na to da većina građana Crne Gore govori srpskim jezikom, zbog čega se mora obezbediti njegova ravnopravnost.
On smatra da bi svako drugo rešenje predstavljalo diskriminaciju građana koji govore srpskim jezikom u Crnoj Gori.
"Popis je pokazao da je srpski dominantno većinski i da njime ne govore samo Srbi, što se ne sme zanemariti kada govorimo o Crnoj Gori danas. Ti građani ne traže dominaciju srpskog jezika, već ravnopravnost" , istakao je Gošović.
Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić rekao je da sporazum vlasti i opozicije nije postignut, dodajući da ne veruje u sporazume sa potpisom bez garancija.
On je rekao da opozicija traži kompletan paket sporazuma, navodeći da se mora garantovati zaustavljanje diskriminacije Srba.
Mandić je osudio policijska privođenje zbog letaka kojima se poziva na bojkot nastave, dok se ne omogući pravo obrazovanja na srpskom jeziku.
On je kazao da uslovljavanje podrške izbornom zakonu rešavanjem pitanja jezika nije ucenjivanje, navodeći da se na taj način kompromisi prave svuda u svetu.
Opozicija je ranije odbila ponudu Lukšića da se nastavni predmet zove crnogorski/maternji jezik i književnost, dok premijer nije prihvatio opozicionu inicijativu da naziv nastavnog predmeta bude crnogorski, srpski/maternji jezik i književnost.
Opozicija je podršku izbornom zakonu uslovila izjednačavanjem srpskog i crnogorskog jezika u obrazovnom sistemu.
Za usvajanje izbornog zakona, što je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu.
Sednica crnogorskog parlamenta na kojoj će se razmatrati izborni zakon zakazana je za 6. septembar.
(agencije/MONDO)
Predviđeno je i da se, poštujući prava manjinskih naroda, nastava izvodi i na bosanskom, albanskom i hrvatskom jeziku, kao jezicima u službenoj upotrebi.
Za izmene zakona glasali su poslanici Demokratske partije socijalista i Socijalističke narodne partije (SNP), predstavnici Nove srpske demokratije (NOVA) i Pokreta za promene (PZP) bili su uzdržani, dok je Socijaldemokratska partija, manja članica vladajuće koalicija, glasala protiv.
Najjača opoziciona stranka - SNP je ocenila da usvajanje izmena zakona predstavlja samo prvi korak ka postizanju ravnopravnosti srpskog i crnogorskog jezika u obrazovnom sistemu, navodeći da je potrebno da vlada taj ravnopravan status razradi kroz podzakonska akta.
Ostale opozicione stranke NOVA i PZP predlagale su odlaganje glasanja o izmenama zakona, dok se ne okončaju pregovori vlasti i opozicije o jeziku i imenu nastavnog predmeta u školama, ali ta inicijativa nije prihvaćena.
Ministar prosvete Slavoljub Stijepović podsetio je da su predložene izmene deo političkog dogovora premijer Igora Lukšića i opozicije, koji je nesporan za obe strane.
Nastavak razgovora Lukšića i opozicije zakazan je za ponedeljak, a na pregovaračkom stolu biće predlog Pokreta za promene da se nastavni predmet zove maternji jezik i književnost.
Opozicioni poslanici ponovili su tokom skupštinske rasprave zahteve o ravnopravnosti srpskog i crnogorskog jezika u nastavnom procesu. Potpredsednik SNP Neven Gošović ukazao je na to da većina građana Crne Gore govori srpskim jezikom, zbog čega se mora obezbediti njegova ravnopravnost.
On smatra da bi svako drugo rešenje predstavljalo diskriminaciju građana koji govore srpskim jezikom u Crnoj Gori.
"Popis je pokazao da je srpski dominantno većinski i da njime ne govore samo Srbi, što se ne sme zanemariti kada govorimo o Crnoj Gori danas. Ti građani ne traže dominaciju srpskog jezika, već ravnopravnost" , istakao je Gošović.
Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić rekao je da sporazum vlasti i opozicije nije postignut, dodajući da ne veruje u sporazume sa potpisom bez garancija.
On je rekao da opozicija traži kompletan paket sporazuma, navodeći da se mora garantovati zaustavljanje diskriminacije Srba.
Mandić je osudio policijska privođenje zbog letaka kojima se poziva na bojkot nastave, dok se ne omogući pravo obrazovanja na srpskom jeziku.
On je kazao da uslovljavanje podrške izbornom zakonu rešavanjem pitanja jezika nije ucenjivanje, navodeći da se na taj način kompromisi prave svuda u svetu.
Opozicija je ranije odbila ponudu Lukšića da se nastavni predmet zove crnogorski/maternji jezik i književnost, dok premijer nije prihvatio opozicionu inicijativu da naziv nastavnog predmeta bude crnogorski, srpski/maternji jezik i književnost.
Opozicija je podršku izbornom zakonu uslovila izjednačavanjem srpskog i crnogorskog jezika u obrazovnom sistemu.
Za usvajanje izbornog zakona, što je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu.
Sednica crnogorskog parlamenta na kojoj će se razmatrati izborni zakon zakazana je za 6. septembar.
(agencije/MONDO)
Vezenkov zabija nož u leđa Bugarima: Bomba u Eurobasket 2025, MVP Evrolige menja reprezentaciju?
Priveden bivši košarkaš Partizana i reprezentacije: Optužen za nasilje u porodici!
Mondo ukrštenica za 23. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Zašto je Emir Kusturica promenio veru i postao Nemanja? Prozvali ga izdajnikom, a zbog istine su zanemeli svi
Bomba - Endi Marej novi trener Novaka Đokovića! Ceo svet ostao u šoku zbog odluke najvećeg svih vremena!