Predsednik Filip Vujanović je, u intervjuu Tanjugu, ukazao da rešenje tog pitanja, koje opterećuje ne samo odnose Srbije i Crne Gore - koje, uprkos različitostima smatra dobrim - nego i političku scenu u njegovoj zemlji, ali i njenu evropsku perspektivu, mora uvažiti i stav crnogorske države i prava Srba, državljana Crne Gore.
"Za to postoje dva polazišta - jedno je pravo Crne Gore da opredeli svoj službeni jezik na način na koji su to učinile druge države bivše Jugoslavije. Drugo polazište je postojanje respektne zastupljenosti srpske jezičke zajednice u Crnoj Gori, koja mora biti uvažena, kao što mora biti otklonjen i svaki rizik diskriminacije srpskog jezika ili njegove asimilacije", rekao je šef crnogorske države u razgovoru za Tanjug.
On je istakao da je predlog predsednika Vlade Crne Gore Igora Lukšića - da se u školama izučava crnogorski maternji jeziik", doživeo kao dobar kompromis, u funkciji iznalaženja rešenja koji će uvažiti oba poc cetna polazišta.
Lično stanovište prema tom pitanju Vujanović, inače rođeni Beograđanin, precizirao je u odgovoru na prvo pitanje - na kom jeziku će biti obavljen intervju:
"Vi postavljajte pitanja na srpskom, a ja ću vam odgovoriti na crnogorskom. Uveren sam da ćemo se dobro razumeti"!
Šef crnogorske države svestan je i da pitanje jezika, čijim rešenjem opozicija uslovaljavanja izglasavanje izbornog zakona, jednim od sedam preduslova za dalji napredak Crne Gore u evropskim integracijama, može dovesti u pitanje dalje put ka Evropskoj uniji:
"Naravno, ne smatram da je dobro da se put Crne Gore prema Evropskoj uniji usporava neizglasavanjem izbornog zakona koji je usaglašen. Sve ono što je u funkciji integracija Crne Gore ne treba uslovljati bilo kojim pitanjem, pa makar i tako važnim kao što je pitanje jezika", rekao je crnogorski predsednik.
On je ocenio da su odnosi Crne Gore i Srbije dobri, uprkos različitom pristupu Beograda i Podgorice tom pitanju, kao i pojedinim spoljnopolitičkim pitanjima, i precizira da te odnose obelezavaju saradnja, partnerstvo i bliskost.
"I u bliskim odnosima postoji, naravno, nejednako viđenje i pravo obe države da različito vide pojedina pitanja i različito primenjuju svoju državnu politiku. To prosto treba uvažiti. To jeste realnost. Mi imamo različite odnose u nekim spoljnopolitičkim viđenima i treba da uvažamo naše državne razlike, jer su prosto prirodne i proizlaze iz onoga što su potrebe svake suverene države", rekao je Vujanović.
On je kao primer naveo jednako viđenje dveju država prema evropskim integracijama, ali i različito prema NATO integracijama.
Na pitanje da prokomentariše utisak da sve što dolazi iz Srbije u Podgorici izaziva gotovo politički odijum, Vujanović je rekao da se, upravo u trenutku "implementacije ustavne potrebe države da se kao službeni jezik prihvati crnogorski, bez ugrožavanja srpskog, desilo ponešto što je na određeni način stvorilo utisak da se to pitanje ne prepušta samostalnom odlučivanju Crne Gore".
On je u tom kontekstu ukazao na izjavu srpskog patrijarha Irineja o crnogorskoj naciji i crnogorskom jeziku, zatim i enciklopedija čiji pojedini sadržaji nisu bili primereni, kao i Strategija o dijaspori koja je sadržavala formulaciju koje se kasnije, doduše, Vlada Srbije odrekla.
Predsednik Crne Gore je potvrdio da je Srbija bila najbolji spoljnotrgovinski partner Crne Gore u prvoj polovini godine i dodao da ima prostora za još bolju saradnju na tom planu, a kao zajedničke interese je istakao rekonstrukciju pruge Beograd - Bar, izgradnju autoputa od od Boljara do Beograd, kao i saradnju na energetskom planu.
(Tanjug)
"Za to postoje dva polazišta - jedno je pravo Crne Gore da opredeli svoj službeni jezik na način na koji su to učinile druge države bivše Jugoslavije. Drugo polazište je postojanje respektne zastupljenosti srpske jezičke zajednice u Crnoj Gori, koja mora biti uvažena, kao što mora biti otklonjen i svaki rizik diskriminacije srpskog jezika ili njegove asimilacije", rekao je šef crnogorske države u razgovoru za Tanjug.
On je istakao da je predlog predsednika Vlade Crne Gore Igora Lukšića - da se u školama izučava crnogorski maternji jeziik", doživeo kao dobar kompromis, u funkciji iznalaženja rešenja koji će uvažiti oba poc cetna polazišta.
Lično stanovište prema tom pitanju Vujanović, inače rođeni Beograđanin, precizirao je u odgovoru na prvo pitanje - na kom jeziku će biti obavljen intervju:
"Vi postavljajte pitanja na srpskom, a ja ću vam odgovoriti na crnogorskom. Uveren sam da ćemo se dobro razumeti"!
Šef crnogorske države svestan je i da pitanje jezika, čijim rešenjem opozicija uslovaljavanja izglasavanje izbornog zakona, jednim od sedam preduslova za dalji napredak Crne Gore u evropskim integracijama, može dovesti u pitanje dalje put ka Evropskoj uniji:
"Naravno, ne smatram da je dobro da se put Crne Gore prema Evropskoj uniji usporava neizglasavanjem izbornog zakona koji je usaglašen. Sve ono što je u funkciji integracija Crne Gore ne treba uslovljati bilo kojim pitanjem, pa makar i tako važnim kao što je pitanje jezika", rekao je crnogorski predsednik.
On je ocenio da su odnosi Crne Gore i Srbije dobri, uprkos različitom pristupu Beograda i Podgorice tom pitanju, kao i pojedinim spoljnopolitičkim pitanjima, i precizira da te odnose obelezavaju saradnja, partnerstvo i bliskost.
"I u bliskim odnosima postoji, naravno, nejednako viđenje i pravo obe države da različito vide pojedina pitanja i različito primenjuju svoju državnu politiku. To prosto treba uvažiti. To jeste realnost. Mi imamo različite odnose u nekim spoljnopolitičkim viđenima i treba da uvažamo naše državne razlike, jer su prosto prirodne i proizlaze iz onoga što su potrebe svake suverene države", rekao je Vujanović.
On je kao primer naveo jednako viđenje dveju država prema evropskim integracijama, ali i različito prema NATO integracijama.
Na pitanje da prokomentariše utisak da sve što dolazi iz Srbije u Podgorici izaziva gotovo politički odijum, Vujanović je rekao da se, upravo u trenutku "implementacije ustavne potrebe države da se kao službeni jezik prihvati crnogorski, bez ugrožavanja srpskog, desilo ponešto što je na određeni način stvorilo utisak da se to pitanje ne prepušta samostalnom odlučivanju Crne Gore".
On je u tom kontekstu ukazao na izjavu srpskog patrijarha Irineja o crnogorskoj naciji i crnogorskom jeziku, zatim i enciklopedija čiji pojedini sadržaji nisu bili primereni, kao i Strategija o dijaspori koja je sadržavala formulaciju koje se kasnije, doduše, Vlada Srbije odrekla.
Predsednik Crne Gore je potvrdio da je Srbija bila najbolji spoljnotrgovinski partner Crne Gore u prvoj polovini godine i dodao da ima prostora za još bolju saradnju na tom planu, a kao zajedničke interese je istakao rekonstrukciju pruge Beograd - Bar, izgradnju autoputa od od Boljara do Beograd, kao i saradnju na energetskom planu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.