Hrvatska nije trebalo da prizna Kosovo, zakon o ništavnosti je prepreka saradnji u procesuiranju ratnih zločina, a donatorska konferencija bi trebalo da reši problem izbeglih Srba, izjavio je Slobodan Uzelac, hrvatski vicepremijer iz redova Srba, u Zagrebu danas.
"Ja se i danas ne slažem što je Hrvatska priznala Kosovo, ne zbog samog priznanja, nego što je to učinila mnogo ranije nego što je trebalo. Relativno brzim priznanjem, Hrvatska se postavila kao pionir priznavanja Kosova", rekao je Uzelac.
Tada sam nudio ostavku na mesto vicepremijera, podsetio je Uzelac na konferenciji za novinare koju je održao povodom četiri godine provedene u vladi.
Govoreći o zakonu o ništavnosti pojedinih pravnih akata JNA, SFRJ i Srbije u vezi sa ratnim zločinima, Uzelac je istakao da se godinama zalagao za procesuiranje svih ratnih zločina i naglašavao potrebu da se oslobode odgovornosti oni koji su nevino optuženi i osuđeni, pa i u odsustvu.
"Nedavno usvojeni zakon o ništavosti pravnih akata prekida saradnju u procesuiranju zločina, onemogućava nevinima da se odbrane, a sprečava procesuiranje krivaca", rekao je Uzelac.
On je među problememima koji nisu rešeni istakao otvoreno pitanje izbeglih Srba koji ne misle da se vrate u Hrvatsku.
"Njihovo pitanje trebalo bi da reši međunarodna donatorska konferencija, ali će njeni uspesi zavisiti od okolnosti u svetu", rekao je Uzelac.
On je ukazao i na prevelik broj lica koja se 16 godina nakon kraja rata smatraju nestalim, 999 na hrvatskoj i 805 na srpskoj strani.
"Institucije su došle do zida, pa bi glavnu reč trebalo da imaju pojedinci koji bi morali dati informacije o njima", rekao je Uzelac.
On je takođe naveo da do danas nije rešeno dobijanje odštete za pobijene članove porodica i materijalnu štetu na području pod hrvatskom vlašću na kome nije bilo rata.
"Pre 15-ak godina Hrvatska je ukinula član zakona o obaveznim odnosima koji je predviđao isplatu štete. Iako je Hrvatska to trebalo da reši kao uslov za zatvaranje poglavlja 23, oni koji su zbog gubitka bližnjih ili uništene imovine tužili Hrvatsku, a tužbe im odbijene, i danas moraju da plaćaju sudske troškove", rekao je Uzelac.
Na pitanje novinara Tanjuga ima li mogućnosti da još nešto uradi u vezi sa nerešenim problemima, Uzelac je rekao da će vlada od petka, 28. oktobra, kad se raspišu izbori, biti tehnička, ali da ima obavezu da sprovodi odluke koje je ranije donela, jer je "sprovođenje donetih zakona i usvojenih odluka civilizacijsko pitanje".
Uzelac je podsetio da je često imao drugačije mišljenje od većine u vladi, ukazujući da u vladi ne treba da vlada unisonost stavova.
"Što se metoda rada tiče, i Ivo Sanader i Jadranka Kosor položili su ispit, iako ima nijansi u vođenju vlade", rekao je Uzelac i ukazao na uspehe u evropskoj perspektivi i izgradnji ljudskih prava.
"Tu je prednjačila vlada, ali i Sabor i oba predsednika države, osim što je ustavni sud odlukom o ukidanju dodatnog prava glasa za manjine pokvario tu sliku", rekao je Uzelac.
(Tanjug)
Tada sam nudio ostavku na mesto vicepremijera, podsetio je Uzelac na konferenciji za novinare koju je održao povodom četiri godine provedene u vladi.
Govoreći o zakonu o ništavnosti pojedinih pravnih akata JNA, SFRJ i Srbije u vezi sa ratnim zločinima, Uzelac je istakao da se godinama zalagao za procesuiranje svih ratnih zločina i naglašavao potrebu da se oslobode odgovornosti oni koji su nevino optuženi i osuđeni, pa i u odsustvu.
"Nedavno usvojeni zakon o ništavosti pravnih akata prekida saradnju u procesuiranju zločina, onemogućava nevinima da se odbrane, a sprečava procesuiranje krivaca", rekao je Uzelac.
On je među problememima koji nisu rešeni istakao otvoreno pitanje izbeglih Srba koji ne misle da se vrate u Hrvatsku.
"Njihovo pitanje trebalo bi da reši međunarodna donatorska konferencija, ali će njeni uspesi zavisiti od okolnosti u svetu", rekao je Uzelac.
On je ukazao i na prevelik broj lica koja se 16 godina nakon kraja rata smatraju nestalim, 999 na hrvatskoj i 805 na srpskoj strani.
"Institucije su došle do zida, pa bi glavnu reč trebalo da imaju pojedinci koji bi morali dati informacije o njima", rekao je Uzelac.
On je takođe naveo da do danas nije rešeno dobijanje odštete za pobijene članove porodica i materijalnu štetu na području pod hrvatskom vlašću na kome nije bilo rata.
"Pre 15-ak godina Hrvatska je ukinula član zakona o obaveznim odnosima koji je predviđao isplatu štete. Iako je Hrvatska to trebalo da reši kao uslov za zatvaranje poglavlja 23, oni koji su zbog gubitka bližnjih ili uništene imovine tužili Hrvatsku, a tužbe im odbijene, i danas moraju da plaćaju sudske troškove", rekao je Uzelac.
Na pitanje novinara Tanjuga ima li mogućnosti da još nešto uradi u vezi sa nerešenim problemima, Uzelac je rekao da će vlada od petka, 28. oktobra, kad se raspišu izbori, biti tehnička, ali da ima obavezu da sprovodi odluke koje je ranije donela, jer je "sprovođenje donetih zakona i usvojenih odluka civilizacijsko pitanje".
Uzelac je podsetio da je često imao drugačije mišljenje od većine u vladi, ukazujući da u vladi ne treba da vlada unisonost stavova.
"Što se metoda rada tiče, i Ivo Sanader i Jadranka Kosor položili su ispit, iako ima nijansi u vođenju vlade", rekao je Uzelac i ukazao na uspehe u evropskoj perspektivi i izgradnji ljudskih prava.
"Tu je prednjačila vlada, ali i Sabor i oba predsednika države, osim što je ustavni sud odlukom o ukidanju dodatnog prava glasa za manjine pokvario tu sliku", rekao je Uzelac.
(Tanjug)
