Vanredni sastanak evropskog Saveta završen je u sredu uveče u Briselu odlukom o dokapitalizaciji vodećih banaka u Evropskoj Uniji (EU), ali važne odluke o rešavanju grčkog spoljnjeg duga očekuju se tek tokom noći.
Šefovi država i vlada 27 zemalja članica EU dogovorili su se o nizu mera za jačanje bankarskog sektora, kako bi on mogao da se odupre dužničkoj krizi u zoni evra, ali ključne odluke za rešenje finansijske krize tek slede.
"Politički dogovor je najbitniji. Blizu smo političkog rešenja, ali ima još mnogo elemenata ovog kompleksnog dogovora, izjavio je Donald Tusk premijer Poljske, zemlje koja do kraja godine predsedava EU.
Dogovor evropskih lidera obuhvata odluku kojom će banke odsad biti obavezne da povećaju obavezne rezerve na devet odsto aktive, merilo koliko banke imaju tzv. dobrog kapitala u poređenju sa rizičnim.
Dogovoreni nivo adekvatnosti kapitala je dva procentna poena veći nego što predviđaju novi međunarodni bankarski propisi tzv. Bazel III
To zahteva da do 30. juna 2012. banke prikupe dodatnih 108 milijardi evra.
Tačna brojka, međutim, zavisiti koliko će banke biti spremne da otpišu grčkog duga.
Spekuliše se sa udelom od oko 50 odsto.
Banke će dodatna sredstva morati da pribave iz privatnog sektora, a držve će im pomoći samo ukoliko u tome ne uspeju, ali će delovi tih finansijskih institucija onda biti nacionalizovani, rečeno je posle samita.
Dokapitalizacija banaka je značajan prvi korak u sveobuhvatnom planu EU za izvlačenje evrozone iz krize i sprečavanje još jedne globalne recesije.
Predsednik Saveta Herman Van Rompej pozdravio je konsenzus članica EU povodom ove odluke.
"Ovim se vraća poverenje u bankarski sektor i on se postavlja na zdrave noge", rekao je Van Rompej.
Međutim, ključne odluke lidera, koje se tiču otpisa grčkog spoljnjeg duga i povećanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS), biće donete tek kasnije noćas, na sastanku lidera 17 članica evrozone, koji je počeo posle samita "dvadesetsedmorice".
Očekuje se da obim EFFS bude povećan na više od jedan bilion evra, ali nije sigurno da će na noćašnjem samitu biti objavljena konkretna brojka.
Takođe treba da bude razmotreno koliki deo grčkog spoljnog duga mora biti otpisan kako bi bio sprečen bankrot i krah zajedničke valute.
Noćašnji samit u Briselu, koga su mnogi proglasili sudbonosnim za budućnost evra i EU, prati oko 2000 akreditovanih novinara, što je najveći broj od usvajanja Lisabonskog sporazuma 2009. godine.
(Tanjug)
