Radomir Vučeta, 63-godišnji penzioner iz Banjaluke već 48 godina zviždukom doziva zmije i priča sa njima.
Iako neki stručnjaci osporavaju tu njegovu moć, Radomir ih sve poziva na svojevrstan dvoboj u kojem bi potvrdio svoju neverovatnu veštinu.
Vučeta tvrdi da ne zna kako uspeva da dozove zmije, ali uverava da zvižduk koji pušta, zmije osećaju i i da ih itekako privlači.
Zvuk koji ispušta, kaže, ne podseća ni na jedan drugi zvuk iz prirode, pa bi i to mogao biti razlog zbog kog se sviđa ovim gmizavcima.
"Veštinu mi je preneo deda Rade. Živeo je čak 105 godina, a bio sam 15-godišnjak kad me je naučio ovaj 'nemušti jezik'. Kada je tu veštinu preneo na mene, priznao mi je da ju je on izgubio", kaže Vučeta za "Nezavisne novine".
"Moj prvi pokušaj je urodio plodom i dozvao sam čak šest zmija", priča Radomir.
On napominje da odaziv zmija na zvižduk zavisi od toga na kojoj se daljini nalaze. Vučeta tvrdi da može dozvati zmije koje se nalaze na udaljenosti od 100 metara.
"Najopasnije su u vreme parenja. Znalo je da se dogodi da ih dozivam i u isto vreme da ih dođe 15-ak zamotane u klupko. Uglavnom dolaze šarke, belouške i poskoci. Jedanput je došao i neki gušter, ali brzo je shvatio s kim ima posla, pa je nestao", kaže Radomir.
Tvrdi da je ova veština znala da mu donese i neke neprijatnosti. Jednom se dogodilo, pre nekoliko decenija, da je završio čak i na sudu.
"Imao sam slučaj na sudu u Prijedoru gdje su me teretili za dozivanje zmija i izazivanje opšte opasnosti. Kazna je bila ogromna i jedva sam izvukao živu glavu, jer je otac hteo da me odere. Tada su mnogi zbijali šale na moj račun, a to i danas rade. Kako ne bi, kad za ovo nikad nisu čuli", kaže Radomir.
Dodaje da se ova tajanstvena veština može preneti samo na jednog čoveka. Taj se, međutim, još nije pojavio, a sinovi, kaže Radomir, ne dolaze u obzir.
"Preneo bih ovo samo velikom ljubitelju životinja koji je plemenit i hrabar, jer šteta je da se ovo zaboravi, kao što izumiru mnogi običaji", zaključuje Radomir Vučeta.
Radomir tvrdi da je normalno da se ljudi plaše zmija zbog njihovog smrtonosnog otrova.
"Tom strahu već vekovima doprinose i tumačenja iz religija koja ih nazivaju đavolskim bićima i slično. Zmije uglavnom ubijaju iz čista mira, a ja, recimo, nikad nisam ubio nijednu. Svaka kuća ima svoju zmiju. Ja sam je u ratu imao čak i u rovu", priča ovaj Banjalučanin.
(MONDO)
Vučeta tvrdi da ne zna kako uspeva da dozove zmije, ali uverava da zvižduk koji pušta, zmije osećaju i i da ih itekako privlači.
Zvuk koji ispušta, kaže, ne podseća ni na jedan drugi zvuk iz prirode, pa bi i to mogao biti razlog zbog kog se sviđa ovim gmizavcima.
"Veštinu mi je preneo deda Rade. Živeo je čak 105 godina, a bio sam 15-godišnjak kad me je naučio ovaj 'nemušti jezik'. Kada je tu veštinu preneo na mene, priznao mi je da ju je on izgubio", kaže Vučeta za "Nezavisne novine".
"Moj prvi pokušaj je urodio plodom i dozvao sam čak šest zmija", priča Radomir.
On napominje da odaziv zmija na zvižduk zavisi od toga na kojoj se daljini nalaze. Vučeta tvrdi da može dozvati zmije koje se nalaze na udaljenosti od 100 metara.
"Najopasnije su u vreme parenja. Znalo je da se dogodi da ih dozivam i u isto vreme da ih dođe 15-ak zamotane u klupko. Uglavnom dolaze šarke, belouške i poskoci. Jedanput je došao i neki gušter, ali brzo je shvatio s kim ima posla, pa je nestao", kaže Radomir.
Tvrdi da je ova veština znala da mu donese i neke neprijatnosti. Jednom se dogodilo, pre nekoliko decenija, da je završio čak i na sudu.
"Imao sam slučaj na sudu u Prijedoru gdje su me teretili za dozivanje zmija i izazivanje opšte opasnosti. Kazna je bila ogromna i jedva sam izvukao živu glavu, jer je otac hteo da me odere. Tada su mnogi zbijali šale na moj račun, a to i danas rade. Kako ne bi, kad za ovo nikad nisu čuli", kaže Radomir.
Dodaje da se ova tajanstvena veština može preneti samo na jednog čoveka. Taj se, međutim, još nije pojavio, a sinovi, kaže Radomir, ne dolaze u obzir.
"Preneo bih ovo samo velikom ljubitelju životinja koji je plemenit i hrabar, jer šteta je da se ovo zaboravi, kao što izumiru mnogi običaji", zaključuje Radomir Vučeta.
Radomir tvrdi da je normalno da se ljudi plaše zmija zbog njihovog smrtonosnog otrova.
"Tom strahu već vekovima doprinose i tumačenja iz religija koja ih nazivaju đavolskim bićima i slično. Zmije uglavnom ubijaju iz čista mira, a ja, recimo, nikad nisam ubio nijednu. Svaka kuća ima svoju zmiju. Ja sam je u ratu imao čak i u rovu", priča ovaj Banjalučanin.
(MONDO)
