Pojam meteocunami donedavno je bio nepoznat većini ljudi, a poslednjih dana postao je deo svakodnevice na Jadranu. More se ponovo naglo podiglo i povuklo na Hvaru i Visu, a prizori poplavljenih riva i ljudi koji stoje u vodi do kolena stigli su iz Starog Grada.
Slična situacija zabeležena je i na Visu, dok je izrazito visok, a zatim naglo opao nivo mora primećen i u Veloj Luci i Malom Lošinju. Geofizičar, klimatolog i okeanograf Mirko Orlić objasnio je šta se dešava sa vremenom.
Meteocunami je pojava slična cunamiju, ali njegov uzrok nije zemljotres već atmosfera. Mali poremećaj u atmosferi izaziva poremećaj na površini mora, koji se zatim širi ka obali i u lukama ili uvalama može izazvati poplave. Da bi se relativno mali početni poremećaj pojačao, neophodna je rezonanca.
Orlić to objašnjava primerom deteta na ljuljašci.
"U pravom trenutku pomera telo i tako svaki put povećava amplitudu ljuljanja. Slično se dešava i kod meteocunamija", kaže on.
Na otvorenom moru važno je da brzina atmosferskog talasa bude jednaka brzini talasa na moru, čime se njegova snaga može povećati i do deset puta. Kada stigne do obale, period talasa mora da odgovara prirodnom periodu oscilovanja uvale ili luke. Tada dolazi do novog pojačanja, takođe i do deset puta. Tako od početnog poremećaja od svega nekoliko centimetara mogu nastati talasi visoki nekoliko metara.
Neuobičajena učestalost ovog leta
Orlić ističe da ovako česta pojava nije uobičajena. Sa koleginicom Jadrankom Šepić napravio je katalog meteocunamija, podstaknut izuzetno snažnim događajem od 21. juna 1978. godine, kada je u Hrvatskoj zabeležen talas visok šest metara.
"Kada pogledate podatke, ovakva pojava obično se dogodi jedan dan godišnje, a ponekad i ređe", rekao je.
Međutim, od 15. jula do danas zabeležena je veoma intenzivna aktivnost. Meteocunamiji su se pojavili u Starom Gradu na Hvaru, Zadru, Puli, zatim u Malom Lošinju, na Visu, Korčuli i ponovo na Hvaru.
"Tri dana sa meteocunamijima u roku od osam dana, dok je uobičajeno da se takva pojava dogodi jednom godišnje ili čak ređe. To jasno pokazuje da se ovog leta dešava nešto neuobičajeno", zaključio je Orlić.
Jadranske "vruće tačke" i opasnosti
Za meteocunamije postoje takozvane "vruće tačke" na Jadranu. To su Vela Luka, Stari Grad na Hvaru, Mali Lošinj, ostrvo Ist, Malostonski zaliv i Rijeka dubrovačka.
Glavni razlog je oblik uvala, koje često podsećaju na levak, pa se talas koji dolazi sa otvorenog mora dodatno pojačava. Važna je i orijentacija uvale u odnosu na smer atmosferskog poremećaja.
Najveću opasnost ne predstavljaju samo talasi već i izuzetno jake morske struje. Unutrašnji deo luke može za svega desetak minuta potpuno da ostane bez vode, nakon čega more ponovo nadire. Prilikom povlačenja mora stvaraju se snažne struje. Orlić upozorava građane da ne prilaze obali kada primete nagle promene nivoa mora, jer takve situacije mogu biti veoma opasne.
Mogućnost cunamija izazvanog zemljotresom
Na Jadranu je moguć i pravi cunami, odnosno onaj izazvan zemljotresom. Takve pojave moguće su naročito u južnom delu Jadrana, gde se dešavaju zemljotresi magnitude sedam i više. Postoje istorijski zapisi stari više od 500 godina.
Na primer, 1627. godine na području Gargana zabeležen je cunami visok oko deset metara. Posle dubrovačkog zemljotresa 1667. godine nastao je cunami koji je ispraznio unutrašnju gradsku luku. U novijoj istoriji, nakon zemljotresa u Crnoj Gori 1979. godine, takođe je zabeležen cunami koji je na pojedinim mestima dostigao visinu od nekoliko metara i odneo ljudske živote.
Povezanost sa klimatskim promenama
Orlić sve češće ekstremne pojave, poput jakih grmljavinskih oluja, grada i nevremena, povezuje sa klimatskim promenama.
Objasnio je da se u atmosferi iznad Jadrana trenutno susreću hladan vazduh sa severa i topao vazduh sa juga.
"Tako velika temperaturna razlika stvara veoma snažnu mlaznu struju, a to su idealni uslovi za razvoj atmosferske nestabilnosti", kaže on.
To je uzrok i oluja i meteocunamija.
Prema njegovim rečima, klimatske promene imaju veoma veliki uticaj. Polarne oblasti zagrevaju se brže od ekvatorijalnih, čime se smanjuje temperaturna razlika između njih.
Zbog toga mlazna struja slabi, a atmosferski talasi postaju sporiji i izraženiji. Rezultat je, uz opšte zagrevanje planete, sve veći broj vremenskih ekstrema.
"Zato se može dogoditi da usred perioda globalnog zagrevanja imamo i kraće periode hladnijeg vremena", dodaje.
Uticaj El Ninja
Orlić ne smatra da su nedavne pojave u Hrvatskoj direktno povezane sa El Ninjom, koji je počeo da se razvija i čiji se vrhunac očekuje u decembru.
Njegovi efekti vide se u drugim delovima sveta, poput Čilea i Sjedinjenih Američkih Država, ali je Evropa prilično udaljena od tog područja. Za vremenske prilike u Hrvatskoj mnogo su važniji drugi faktori, poput zagrevanja Afrike i Evrope, temperature Sredozemnog mora, razlike u temperaturi u odnosu na Arktik i uticaja Atlantskog okeana.
BONUS VIDEO:
(Net.hr/MONDO)
