Jedan od četvoro osumnjičenih za namerno izazivanje deset požara na području Zadra i Zadarske županije, Vladimir Ćupić, pre petnaestak godina našao se u središtu afere sa kancerogenim otpadom, odnosno takozvanim Crnim brdom u Biljanima Donjim.
Reč je o lokaciji na kojoj je tokom 2010. i 2011. godine završilo oko 140.000 tona silikomanganske i feromanganske šljake, nusproizvoda nastalog tokom sanacije terena nekadašnje Fabrike elektroda i ferolegura (TEF) u Šibeniku.
Ćupić je o čitavom slučaju javno govorio tek u maju prošle godine za Novosti (glasilo Srpskog nacionalnog vijeća), kojima je tada ispričao da je deo nasleđenog zemljišta dao u zakup verujući da će se na njemu skladištiti građevinski materijal. Tvrdio je da nije znao da će na njegovu parcelu biti dovezena šljaka.
Kako je ispričao Novostima, sve je počelo kada je u katastru u Benkovcu upoznao osobu koja mu se predstavila kao agent za nekretnine. Ponudila mu je da iznajmi deo zemljišta uz objašnjenje da će se tamo skladištiti građevinski materijal. Ćupiću je, prema njegovim rečima, obećana i plata od 11.000 kuna mesečno za posao čuvara skladišta.
"Na tom zemljištu biće skladišten građevinski materijal i ti ćeš imati mesečno 11.000 kuna (1.500 evra) plate da čuvaš taj materijal", rekla mu je, prema njegovom iskazu, osoba koju je upoznao u katastru.
"Ta osoba me je povezala sa Sadikom Čolićem, vlasnikom kompanije MLM Group. Rekli su da će uz skladište građevinskog materijala postaviti neki kontejner i da moram da pronađem još dvojicu za dežurstvo od 24 sata i čuvanje skladišta. To je i Sadik rekao. I to je istina. Kada su mi rekli da će tamo biti građevinski materijal, pomislio sam na blokove i cement, tako nešto", ispričao je tada Ćupić za Novosti.
Za prvu godinu zakupa na račun mu je, prema njegovim rečima, uplaćeno 60.000 kuna. Međutim, od tog novca 40.000 kuna dao je dvojici posrednika, po 20.000 svakome. Potpisao je i ugovor, ali bez overe kod javnog beležnika.
"Porez je iznosio 14.500 kuna, troškovi geometra 5.500, a troškovi advokatice 2.500 kuna. Ona mi je bila potrebna zbog legalizacije jednog dela te parcele. Bilo je to pre više od deset godina, ne mogu da se setim detalja. Nisam zaradio ništa", rekao je Ćupić.
Umesto građevinskog materijala niklo Crno brdo
Umesto građevinskog materijala, na zemljištu je počelo da raste ogromno brdo crne šljake. Meštani Biljana Donjih zbog toga su protestovali, a osnovano je i ekološko udruženje Ravni kotari. Ćupić je, prema sopstvenim rečima, godinama u selu smatran odgovornim za ono što se dogodilo.
"Niko nije hteo da me primi u kuću. Doživeo sam da mi dotadašnje komšije, kod kojih sam pre toga bio kao inventar, pred nosom zaključavaju vrata. Govorili su da sam najveće zlo doneo u selo", rekao je za Novosti.
Tvrdio je da je bilo potrebno četiri ili pet godina da deo meštana shvati da on nije organizovao dopremanje šljake, već da je i sam bio prevaren.
"Celo selo me je mrzelo zbog toga. Nisam tada imao potrebu da se pravdam preko medija. Čekao sam da selo shvati šta se dogodilo i da sam bio prevaren", rekao je.
Prema njegovim rečima, Čolić mu se javljao sve do svoje smrti i uveravao ga da će od čitavog posla zaraditi ozbiljan novac. Ćupić je takođe ispričao da je Čolić pokušavao da smiri nezadovoljne meštane asfaltiranjem pristupnog puta do odlagališta i nasipanjem seoskog boćališta.
MLM Group je u međuvremenu završio u stečaju, dok je problem Crnog brda godinama ostao nerešen. Ispitivanja su pokazala povišene koncentracije policikličnih aromatičnih ugljovodonika u šljaci, a zabeleženo je i širenje materijala u životnu sredinu putem vazduha i podzemnih voda, navode Novosti.
Slučaj stigao do Suda Evropske unije
Slobodna Dalmacija navodi da su se meštani godinama borili za uklanjanje otpada, a slučaj je vremenom prerastao lokalne okvire i stigao pred institucije Evropske unije.
Za svaki dan kašnjenja i odugovlačenja sanacije otpadne i kancerogene šljake država je, prema pravosnažnoj presudi Suda Evropske unije donetoj 6. marta prošle godine, dužna da plati 6.500 evra.
Prema informacijama koje je objavila Slobodna Dalmacija, sanacija Crnog brda počela je krajem prošle godine, a sa lokacije je do sada uklonjeno i obrađeno oko 120.000 tona šljake, odnosno više od 90 odsto ukupne količine.
Materijal se, prema navodima Slobodne Dalmacije i podacima Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, odvozi u Sisak, gde se obrađuje, a zatim koristi kao građevinski materijal u izgradnji puteva.
BONUS VIDEO:
(jutarnji.hr/MONDO)
