- Mileva i Pavle Drvendžija žive na Morinskoj visoravni, na oko 1.300 metara nadmorske visine, i ne žele da napuste planinu. Sami proizvode hranu, uzgajaju stoku i dočekuju goste u domaćinstvu.
- Na visoravni je ostalo svega petnaestak porodica, a najbliže komšije su im kilometrima daleko. Pavle kaže da mu gradski život ne nedostaje, već da više voli planinu, istoriju i razgovore sa ljudima.
- Njihovu svakodnevicu otežavaju manjak vode i surovi vremenski uslovi, ali su sačuvali stare običaje, tradicionalnu gradnju i porodični život u prirodi.
Na približno 1.300 metara nadmorske visine, okruženi planinskim vrhovima i nepreglednim pašnjacima, ovaj bračni par živi životom koji je danas mnogima gotovo nezamisliv. Sami proizvode veliki deo hrane, uzgajaju stoku, dočekuju goste i, kako kažu, ne osećaju potrebu da takav način života zamene gradskim.
"Mi smo ovde na ispaši otprilike od 1981. godine, neprekidno. S početka, negde do polovine jula, raj je na zemlji. Cvetna poljana, to je i zdravlje i lepota", priča Pavle, opisujući kraj u kojem je proveo veliki deo života.
Život bez gradske vreve
Na Morinskoj visoravni danas je ostalo svega petnaestak porodica koje su sačuvale tradicionalni način života i nastavile da se bave stočarstvom. Nekada je, ispričao je Pavle u emisji Izazovi avanturu, planina bila znatno življa, a pojedine porodice na njoj su boravile tokom čitave godine.
Danas su stalni stanovnici retkost, a najbliže komšije mogu biti udaljene i po nekoliko kilometara. Ipak, za Milevu i Pavla to ne predstavlja problem.
Na pitanje da li mu je dosadno, Pavle kratko odgovara: "Pa nije, uvek ima neko da dođe."
Njihova vrata otvorena su za goste, putnike i sve one koji požele da upoznaju život na planini. Mileva kroz osmeh priznaje da joj ne predstavlja problem ni kada posete postanu česte.
"Nije mi teško. Šta ću, ne može da mi bude teško. Kad Pavle voli, džaba ti je, moram da udovoljavam", kaže ona kroz smeh.
A kada je reč o tome da li bi život na visoravni zamenili odlaskom na more ili boravkom u gradu, Pavle nema dilemu.
"Bolje je na planini, visina. Nismo navikli da idemo na more. Ja bih samo pričao sa nekim ljudima, o srpskoj istoriji i slično tome, nešto da čujem", objašnjava on.
Njegova ljubav prema istoriji potiče još iz detinjstva. Slobodno vreme provodi čitajući, a posebno voli razgovore sa starijim ljudima, od kojih je godinama slušao priče o prošlosti Hercegovine.
"Uveče sedim po celo veče, preko dana, kad sam slobodan, čitam. Svašta nešto znam, otprilike, iz istorije. I slušao sam priče starijih ljudi od malih nogu, mene to interesuje", priča Pavle.
Na trpezi domaća hrana, a oko kuće životinje
Poseban deo njihovog života čini proizvodnja domaće hrane. Mileva i Pavle uzgajaju krave, koze i ovce, a Pavle, osim sopstvenih životinja, preuzima i tuđu stoku na čuvanje, uz nadoknadu. Na njihovoj trpezi nalaze se domaći mlečni proizvodi, jaja, kajmak, šunka i tradicionalna hercegovačka jela.
Jedan od specijaliteta kojim dočekuju goste jeste cicvara sa kajmakom, jelo koje se generacijama priprema u ovim krajevima.
"Posle ovoga i kajmaka ništa više ne treba", kaže Pavle, nudeći gostima domaću hranu.
Životinje su neizostavan deo njihove svakodnevice, a prostrani pašnjaci omogućavaju im da veliki deo vremena provode na otvorenom.
Pavle posebno ističe koliko životinje dobro osećaju promene vremena. Kako objašnjava, ponašanje krava često mu je znak da se približava nevreme.
"Krave, ako će oluja, beže u grupi. Posle toga oluja, sve da odnese. Kakav instinkt imaju!", priča on.
Na Morinama se mogu videti i divlji konji, koji se, prema njegovim rečima, već decenijama samostalno snalaze u prirodi.
"Od 1992. godine napušteni su konji. Sami se snalaze, sami zimuju", objašnjava Pavle.
Sačuvali su i stari način gradnje
Osim domaće hrane i stočarstva, porodica Drvendžija čuva i deo nekadašnjeg planinskog načina života. Njihova koliba pokrivena je tradicionalnim materijalom koji Pavle naziva mačevina, a dobija se od raži.
"To je mačevina, omaćena raž, tako mi je zovemo. Poseje se raž, pa se onda, kad zrene, pokosi. Žanje se srpom, naprave se snopovi, složi se u krug", objašnjava on.
Reč je o starom načinu pokrivanja objekata, za koji je danas sve teže pronaći majstore. Pavle se priseća da je ranije bilo ljudi koji su poznavali ovu veštinu, ali da je vremenom morao i sam da nauči kako se takav krov održava.
U njihovom domaćinstvu sačuvani su i stari drveni predmeti, među kojima su posude i druga oprema koja se nekada svakodnevno koristila u planinskim domaćinstvima. Pojedini primerci stari su i oko 70 godina.
Decu su školovali, ali ih nisu odvajali od prirode
Mileva i Pavle posebno su ponosni na svoju decu, koja su se školovala u Beogradu, ali su tokom odrastanja ostala povezana sa porodičnim imanjem.
Pavle se priseća kako su se vraćala na planinu nakon položenih ispita i sa ponosom pokazivala indeks gostima.
"I one bi, kad polože zadnji ispit, došle iz Beograda, stave indeks na uvid gostima i svima, kako su položile", priča on.
Smatra da im je odrastanje u prirodi, uz rad i porodične vrednosti, pružilo drugačije iskustvo od onoga koje nudi gradski život.
"Uglavnom, uklonili smo ih s ulice, iz diska, iz propasti. Vaspitavali ih na prirodnim izvorima, na starinski način. Ispričao sam im svu genezu što sam znao o regiji, porodična stabla", kaže Pavle.
Mileva priznaje da joj gradski život ne nedostaje, ali da se uvek obraduje porodičnim okupljanjima.
"Meni ne fali ništa. Samo volim da nam dođu deca, kad dođu. Da im Bog da zdravlja", poručuje ona.
Život na planini ima i svoju težu stranu
Iako svakodnevica na Morinskoj visoravni deluje idilično, život na ovoj nadmorskoj visini nije uvek jednostavan. Jedan od najvećih problema predstavlja nedostatak vode, naročito poslednjih godina, kada su pojedini izvori znatno oslabili.
"Ti izvori što tu imaju, smanjili su se, zbog čega - ne znam", objašnjava Pavle.
Pokušavao je da pronađe alternativno rešenje, ali mu je rečeno da se voda nalazi na dubini od oko 160 metara, zbog čega bi njeno izvlačenje zahtevalo dodatnu opremu i električnu energiju.
"Nema načina, nemam agregat ni struju da vuče pumpa i odustao sam od toga", kaže on.
Ni vremenski uslovi nisu uvek blagi. Planinu tokom hladnijeg dela godine zahvataju snažni vetrovi, sneg i mećave, a nagle promene vremena nisu retkost ni u drugim godišnjim dobima.
Ipak, Mileva i Pavle na takve uslove odavno su navikli.
Za njih Morine nisu samo mesto na kojem borave sa stokom, već dom u kojem su izgradili život, podigli porodicu i sačuvali običaje svojih predaka.
Daleko od saobraćaja, zagađenja i gradske žurbe, njihovu svakodnevicu čine životinje, domaća hrana, planinski vazduh i razgovori sa ljudima koji im dolaze u posetu.
A na pitanje kako bi opisala svoj život na visoravni, Mileva ima samo jednu reč: "Odličan."
BONUS VIDEO:
(MONDO)
