- Aerodrom Željava, podzemni vojni kompleks kod Bihaća, građen je od 1948. do 1968. i koštao je oko šest milijardi dolara. U planini je probijeno 3,5 kilometara tunela, a ulaze su štitila vrata teška 100 tona.
- U bazi su bile lovačke i izviđačka eskadrila sa MiG-21, dok je radar 'Čelopek' na Plješevici nadzirao veliki deo jugoslovenskog neba. Kompleks je uništen pri povlačenju JNA i dodatnim eksplozijama 1992. godine.
- Danas su ostale ruševine i minirano područje, pa je pristup opasan i ograničen. U Bihaću postoji ideja da se jedna pista ponovo iskoristi za lokalni aerodrom, ali projekat nije realizovan.
Ispod planine Plješevice, na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske, nalazi se jedan od najvećih podzemnih vojnih aerodroma izgrađenih u Evropi. Jugoslavija ga je gradila dve decenije i u njega uložila oko šest milijardi dolara. Vojna oznaka mu je bila "Objekat 505", a u javnosti je poznat kao aerodrom Željava.
Aerodrom Željava nalazi se nadomak Bihaća, a ime nosi po selu na hrvatskoj strani granice. Gradnja je počela 1948. godine, a završena je 1968. Za to vreme u planini je probijeno oko 3,5 kilometara tunela.
Kompleks je imao četiri ulaza, a svaki su štitila vrata teška 100 tona. Tri ulaza bila su prilagođena avionima, pa su lovci iz planine izlazili direktno na piste.
Piste ispred planine
Ispred kompleksa izgrađeno je pet asfaltnih pista. Dužine su im se kretale od oko 2.050 do 2.780 metara.
U bazi su bile smeštene 124. i 125. lovačka eskadrila sa avionima MiG-21bis, kao i 352. izviđačka eskadrila sa avionima MiG-21R.
Avioni su, dakle, mogli da ostanu skriveni unutar planine, a na pistu su izlazili tek kada zatreba.
Jugoslovenski NORAD
Na vrhu Plješevice nalazio se radar "Čelopek". Bio je srce jugoslovenskog sistema za rano upozoravanje, koji se često poredi sa američkim NORAD-om.
Iz Željave se nadziralo nebo nad velikim delom zemlje. Podzemna baza i radar na vrhu planine tako su činili jedinstvenu celinu.
Kraj u eksplozijama
Prilikom povlačenja, Jugoslovenska narodna armija minirala je piste. Potom su 1992. godine snage takozvane Republike Srpske Krajine aktivirale još 56 tona eksploziva. Unutrašnjost tunela tada je teško oštećena.
Ono što je građeno dve decenije, uništeno je u veoma kratkom roku.
Ruševine i opasnost
Danas su ostale ruševine koje privlače ljubitelje napuštenih mesta. Policija ih koristi za obuku pasa, a kroz to područje prolaze i migrantske rute.
Celo područje je i dalje minirano. Major Vazduhoplovstva BiH poginuo je 2000. godine kada je, berući pečurke, aktivirao minu PROM-2. Posetioci ne bi smeli da napuštaju asfaltirane površine.
Ideja o novom aerodromu
U Bihaću postoji inicijativa da se jedna od pista ponovo iskoristi za lokalni aerodrom. Ideja za sada nije realizovana zbog nedostatka novca.
Tako jedan od najvećih vojnih projekata u istoriji regiona danas stoji između zaborava, mina i povremenih predloga da ponovo dobije namenu.
BONUS VIDEO:
(N1/MONDO)
