Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi smatra da bi Srbija i Hrvatska trebalo da što pre donesu odluku o vansudskom poravnanju i je spor oko genocida besmislen ali ratni zločini nisu. Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić smatra da treba ispitati zakone Srbije i Hrvatske o procesuiranju ratnih zločina.
Za opciju vansudskog poravnanja po pitanju međusobnih tužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde nema još mnogo vremena, upozorava stručnjak.
"Ukoliko Srbija i Hrvatska planiraju da se vansudski nagode trebalo bi što pre da donesu takvu odluku jer nema još mnogo vremena za takvu mogućnost. Javna rasprava bi mogla da bude zakazana za godinu dana. I dalje mislim da taj spor nema mnogo smisla", naveo je Varadi u intervjuu za "Politiku".
On je rekao da bi se Međunarodni sud pravde bavio samo time da li je bilo genocida s jedne ili druge strane i da bi sve van genocida za njih bilo irelevantno, dodajući da ako se želi doći do istine "onda su relevantni i ratni zločini kao i zločini protiv čovečnosti".
Oko srpsko-hrvatskih optužbi pred svetom talasa se i u Zagrebu. Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić smatra da treba ispitati zakone Srbije i Hrvatske o procesuiranju ratnih zločina jer oni predstavljaju kočnice za rešenje tog problema.
"Jedna (kočnica) je srpski zakon koji proširuje jurisdikciju srpskog pravosuđa i izvan područja Srbije, koji je po mom mišljenju problematičan. S druge strane, imamo hrvatski zakon o ništavosti srpskih optužnica koji je takođe problematičan. I jedan i drugi otežavaju rešavanje problema", rekla je Pusićeva u intervjuu "Blicu".
Ako smo u stanju, kako je dodala, u vezi tih zakona da donesemo racionalnije odluke, onda imamo šanse da rešimo ili bar počnemo da rešavamo probleme.
Na pitanje da li će Hrvatska zaista povući tužbu za genocid protiv Srbije, Pusićeva je između ostalog, kazala i da je "važno da barem pokušamo da nađemo rešenje, a u najgorem slučaju i ako ne uspemo, bićemo na istom na čemu smo danas".
"Pre svega, moramo da rešimo problem nestalih, opljačkane imovine i ratnih zločina. Ako u tome uspemo uz pomoć međudržavnih sporazuma, onda ćemo napraviti korak napred. To nije proces koji se može rešiti odmah. Ako to rešimo, na dnevni red možemo staviti i mogućnost povlačenja tužbi", kazala je Pusićeva.
Prema njenim rečima, bilo je nekih pomaka i neki su u toku što se tče povratka imovine, a biće i dodatnog vraćanja imovine a reč je o umetničkom i kulturnom blagu.
"U slučaju nestalih ima još oko 1.000 ljudi za koje se ne zna gde su i to treba rešiti i zbog porodica i zbog činjenica. ilo je pomaka i kada je reč o pitanjima optuženih i osumnjičenih za ratne zločine, ali ne dovoljno. Počela je saradnja tužilaštva, međutim, to je u predizbornoj kampanji prekinuto", rekla je Pusićeva.
Ona je navela i da "ni u interesu Srbije, ni u interesu Hrvatske nije da blokiramo ulazak vaše države u Evropsku uniju zbog nerešenog spora oko granice na Dunavu".
"Iskustvo koje smo mi imali sa Slovenijom oko Piranskog zaliva govori da je, ukoliko je moguće, probleme najbolje rešavati bilateralno, a ako nije, i međunarodni sudovi i međunarodne arbitraže su za ljude", rekla je Pusićeva.
(MONDO/agencije)
"Ukoliko Srbija i Hrvatska planiraju da se vansudski nagode trebalo bi što pre da donesu takvu odluku jer nema još mnogo vremena za takvu mogućnost. Javna rasprava bi mogla da bude zakazana za godinu dana. I dalje mislim da taj spor nema mnogo smisla", naveo je Varadi u intervjuu za "Politiku".
On je rekao da bi se Međunarodni sud pravde bavio samo time da li je bilo genocida s jedne ili druge strane i da bi sve van genocida za njih bilo irelevantno, dodajući da ako se želi doći do istine "onda su relevantni i ratni zločini kao i zločini protiv čovečnosti".
Oko srpsko-hrvatskih optužbi pred svetom talasa se i u Zagrebu. Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić smatra da treba ispitati zakone Srbije i Hrvatske o procesuiranju ratnih zločina jer oni predstavljaju kočnice za rešenje tog problema.
"Jedna (kočnica) je srpski zakon koji proširuje jurisdikciju srpskog pravosuđa i izvan područja Srbije, koji je po mom mišljenju problematičan. S druge strane, imamo hrvatski zakon o ništavosti srpskih optužnica koji je takođe problematičan. I jedan i drugi otežavaju rešavanje problema", rekla je Pusićeva u intervjuu "Blicu".
Ako smo u stanju, kako je dodala, u vezi tih zakona da donesemo racionalnije odluke, onda imamo šanse da rešimo ili bar počnemo da rešavamo probleme.
Na pitanje da li će Hrvatska zaista povući tužbu za genocid protiv Srbije, Pusićeva je između ostalog, kazala i da je "važno da barem pokušamo da nađemo rešenje, a u najgorem slučaju i ako ne uspemo, bićemo na istom na čemu smo danas".
"Pre svega, moramo da rešimo problem nestalih, opljačkane imovine i ratnih zločina. Ako u tome uspemo uz pomoć međudržavnih sporazuma, onda ćemo napraviti korak napred. To nije proces koji se može rešiti odmah. Ako to rešimo, na dnevni red možemo staviti i mogućnost povlačenja tužbi", kazala je Pusićeva.
Prema njenim rečima, bilo je nekih pomaka i neki su u toku što se tče povratka imovine, a biće i dodatnog vraćanja imovine a reč je o umetničkom i kulturnom blagu.
"U slučaju nestalih ima još oko 1.000 ljudi za koje se ne zna gde su i to treba rešiti i zbog porodica i zbog činjenica. ilo je pomaka i kada je reč o pitanjima optuženih i osumnjičenih za ratne zločine, ali ne dovoljno. Počela je saradnja tužilaštva, međutim, to je u predizbornoj kampanji prekinuto", rekla je Pusićeva.
Ona je navela i da "ni u interesu Srbije, ni u interesu Hrvatske nije da blokiramo ulazak vaše države u Evropsku uniju zbog nerešenog spora oko granice na Dunavu".
"Iskustvo koje smo mi imali sa Slovenijom oko Piranskog zaliva govori da je, ukoliko je moguće, probleme najbolje rešavati bilateralno, a ako nije, i međunarodni sudovi i međunarodne arbitraže su za ljude", rekla je Pusićeva.
(MONDO/agencije)
