Bivši predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga optužen je za genocid nad više od 7.000 Muslimana koje je Vojska RS sistematski streljala u danima pošto je 11. jula 1995. ušla u Srebrenicu, tada zaštićenu zonu UN.
Napominjući da "nikoga ne brani" i da "ne opravdava", već "osuđuje" svako ubistvo do kojeg nije došlo u borbi, Karadžić je u sudnici rekao da, međutim, osporava "igru brojevima", za koju je ocenio da je "pogubna" za pomirenje i mir u bivšoj Jugoslaviji.
"Pet do deset puta su ti brojevi uvećani", tvrdio je Karadžić i kao dokaz naveo reči predsedavajučheg Predsedništva BiH Alije Izetbegovića koji je, prema zapisniku koji je optuženi citirao, na sednici održanoj 11. avgusta 1995. ocenio da je broj ubijenih u Srebrenici "verovatno negde oko 3.000", a u najgorem slučaju do 5.000.
Pozivajući se na taj i druge dokumente iz muslimanskih izvora, optuženi je predočio da je u Srebrenici pre njenog pada bilo ukupno 35.000 stanovnika, a da je u Tuzlu bilo evakuisana 31.000 Muslimana, a da su neki utočište potražili i našli u Srbiji.
Karadžić je osporavao i navod optužnice da je 13. jula 1995. na fudbalskom terenu u selu Nova Kasaba, VRS držala oko 1.000 muslimanskih muškaraca koji su se predali posle neuspešnog pokušaja da se iz obruča šumom probiju ka Tuzli. Po optužnici, ti muškarci su kasnije streljani.
Prikazujući satelitski snimak koji je optužba ranije priložila kao svoj dokaz, Karadžić je tvrdio da se na njemu vidi "manje od 100" zarobljenika, a ne hiljadu.
Veštak Batler je, međutim, uzvratio da su broj od 1.000 i više zarobljenih pominjali sami pripadnici VRS u presretnutim razgovorima koje je on analizirao. Optuženi je to pripisao "hvalisanju" svojih vojnika.
Bivši predsednik RS je danas tvrdio i da je "muslimanska strana manipulisala mrtvim telima... da ih je sakupljala i odlagala sa strane da bi posle mogla da ih stavi na određena mesta". Svedok optužbe je na to odgovorio da nije našao nikakve dokumente koji bi to potvrdili.
Karadžić je ponovio i tvrdnju da je masovno ubistvo muslimanskih zarobljenika u skladištu u selu Kravica, 13. jula 1995, bilo izazvano incidentom u kojem je jedan zarobljeni Musliman oteo pušku čuvaru i ubio srpskog policajca.
Potvrđujući da je čuo za taj incident, Batler je, međutim, izjavio da ne veruje da je ubistvo oko 1.000 Muslimana koje je usledilo bilo "impulsivno".
Ne osporavajući da je on, 9. jula 1995, odobrio ulazak VRS u Srebrenicu, Karadžić je tvrdio da to nije bilo unapred planirano kada je ofanziva pokrenuta, a vojni veštak optužbe je to potvrdio.
Pošto je Karadžić svoj presretnuti razgovor sa komandantom Drinskog korpusa VRS Milenkom Živanovićem, vođen 8. jula 1995, pokušao da prikaže kao isključivo informativan, Batler ga je podsetio da je kao vrhovni komandant podređenom generalu naredio da "punom parom" nastavi napredovanje ka Srebrenici.
Proces Karadžiću biće nastavljen u ponedeljak, 23. aprila, kada će on završiti unakrsno ispitivanje Batlera.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajava kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
Karadžić je zatražio danas od hrvatske ambasade u Hagu da mu dostavi kopije snimaka, transkripte, svedočenja i izjave koje je dao Fikret Abdić tokom suđenja u Karlovcu 2003. i pozvao ga da bude svedok odbrane u njegovom slučaju, saopštio je danas Haški sud.
Karadžić je, takođe, tražio snimke razgovora presretnutih između 1991. i 1995, u kojima jedan od učesnika bilo ko od sledećih ličnosti: Alija Izetbegović, Ejup Ganić, Hasan Čengić, Bakir Izetbegović ili Omer Behmen.
"Hrvatska vlada bila je dovoljno ljubazna da obezbedi korisnu kolekciju presretnutih razgovora srpskih lidera i razotkrije presretnute razgovore lidera bosanskih muslimana, što će mi omogućiti da u svojoj odbrani pokažem da su bosanski muslimani činili zločine i za njih krivili Srbe, kako bi izazvali međunarodnu intervenciju", navodi Karadžić u pismu hrvatskoj ambasadi u Hagu.
Karadžić je, takođe, zatražio od Haškog suda da izda obavezujući nalog i omogući intervju sa bivšim izaslanikom Ujedinjenih nacija tokom rata u BiH Torvaldom Stoltenbergom i da on bude svedok na njegovom suđenju.
Stoltenberg je juče za Radio "Slobodna Evropa" rekao da je za strane diplomate u vreme rata bilo poželjno da budu protiv Srba, da bi izbegli kritike i bili prihvaćeni.
(agencije/MONDO)
Napominjući da "nikoga ne brani" i da "ne opravdava", već "osuđuje" svako ubistvo do kojeg nije došlo u borbi, Karadžić je u sudnici rekao da, međutim, osporava "igru brojevima", za koju je ocenio da je "pogubna" za pomirenje i mir u bivšoj Jugoslaviji.
"Pet do deset puta su ti brojevi uvećani", tvrdio je Karadžić i kao dokaz naveo reči predsedavajučheg Predsedništva BiH Alije Izetbegovića koji je, prema zapisniku koji je optuženi citirao, na sednici održanoj 11. avgusta 1995. ocenio da je broj ubijenih u Srebrenici "verovatno negde oko 3.000", a u najgorem slučaju do 5.000.
Pozivajući se na taj i druge dokumente iz muslimanskih izvora, optuženi je predočio da je u Srebrenici pre njenog pada bilo ukupno 35.000 stanovnika, a da je u Tuzlu bilo evakuisana 31.000 Muslimana, a da su neki utočište potražili i našli u Srbiji.
Karadžić je osporavao i navod optužnice da je 13. jula 1995. na fudbalskom terenu u selu Nova Kasaba, VRS držala oko 1.000 muslimanskih muškaraca koji su se predali posle neuspešnog pokušaja da se iz obruča šumom probiju ka Tuzli. Po optužnici, ti muškarci su kasnije streljani.
Prikazujući satelitski snimak koji je optužba ranije priložila kao svoj dokaz, Karadžić je tvrdio da se na njemu vidi "manje od 100" zarobljenika, a ne hiljadu.
Veštak Batler je, međutim, uzvratio da su broj od 1.000 i više zarobljenih pominjali sami pripadnici VRS u presretnutim razgovorima koje je on analizirao. Optuženi je to pripisao "hvalisanju" svojih vojnika.
Bivši predsednik RS je danas tvrdio i da je "muslimanska strana manipulisala mrtvim telima... da ih je sakupljala i odlagala sa strane da bi posle mogla da ih stavi na određena mesta". Svedok optužbe je na to odgovorio da nije našao nikakve dokumente koji bi to potvrdili.
Karadžić je ponovio i tvrdnju da je masovno ubistvo muslimanskih zarobljenika u skladištu u selu Kravica, 13. jula 1995, bilo izazvano incidentom u kojem je jedan zarobljeni Musliman oteo pušku čuvaru i ubio srpskog policajca.
Potvrđujući da je čuo za taj incident, Batler je, međutim, izjavio da ne veruje da je ubistvo oko 1.000 Muslimana koje je usledilo bilo "impulsivno".
Ne osporavajući da je on, 9. jula 1995, odobrio ulazak VRS u Srebrenicu, Karadžić je tvrdio da to nije bilo unapred planirano kada je ofanziva pokrenuta, a vojni veštak optužbe je to potvrdio.
Pošto je Karadžić svoj presretnuti razgovor sa komandantom Drinskog korpusa VRS Milenkom Živanovićem, vođen 8. jula 1995, pokušao da prikaže kao isključivo informativan, Batler ga je podsetio da je kao vrhovni komandant podređenom generalu naredio da "punom parom" nastavi napredovanje ka Srebrenici.
Proces Karadžiću biće nastavljen u ponedeljak, 23. aprila, kada će on završiti unakrsno ispitivanje Batlera.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajava kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
Karadžić je zatražio danas od hrvatske ambasade u Hagu da mu dostavi kopije snimaka, transkripte, svedočenja i izjave koje je dao Fikret Abdić tokom suđenja u Karlovcu 2003. i pozvao ga da bude svedok odbrane u njegovom slučaju, saopštio je danas Haški sud.
Karadžić je, takođe, tražio snimke razgovora presretnutih između 1991. i 1995, u kojima jedan od učesnika bilo ko od sledećih ličnosti: Alija Izetbegović, Ejup Ganić, Hasan Čengić, Bakir Izetbegović ili Omer Behmen.
"Hrvatska vlada bila je dovoljno ljubazna da obezbedi korisnu kolekciju presretnutih razgovora srpskih lidera i razotkrije presretnute razgovore lidera bosanskih muslimana, što će mi omogućiti da u svojoj odbrani pokažem da su bosanski muslimani činili zločine i za njih krivili Srbe, kako bi izazvali međunarodnu intervenciju", navodi Karadžić u pismu hrvatskoj ambasadi u Hagu.
Karadžić je, takođe, zatražio od Haškog suda da izda obavezujući nalog i omogući intervju sa bivšim izaslanikom Ujedinjenih nacija tokom rata u BiH Torvaldom Stoltenbergom i da on bude svedok na njegovom suđenju.
Stoltenberg je juče za Radio "Slobodna Evropa" rekao da je za strane diplomate u vreme rata bilo poželjno da budu protiv Srba, da bi izbegli kritike i bili prihvaćeni.
(agencije/MONDO)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte