Branioci bivših visokih zvaničnika policije Republike Srpske zatražili su u završnim rečima u Haškom tribunalu oslobađanje optužbi za progon Muslimana i Hrvata 1992. godine.
Branioci bivših visokih zvaničnika policije Srpske Miće Stanišića i Stojana Župljanina zatražili su, u danas okončanim završnim rečima, od sudija Haškog tribunala da Stanišića i Župljanina oslobode optužbi.
Ratni ministar unutrašnjih poslova RS Stanišić i načelnik regionalne policije u Banjaluci, Župljanin, optuženi su za ubistva, progon, mučenje i istrebljenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992.
Tužioci su, prethodno, u svojoj završnoj reči zatražili da Stanišić i Župljanin budu kažnjeni doživotnim zatvorom.
Odbrane Stanišića i Župljanina tvrdile su, nasuprot tužiocima, da krivica optuženih nije dokazana tokom suđenja, kao ni navod tužilaštva da su oni bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio trajni progon nesrba sa teritorija koje je vođstvo RS proglasilo svojim.
"Takav udruženi zločinački poduhvat nije postojao. Ako i jeste postojao, Stanišić nije bio član, nije imao svest o njemu, niti ga je podržavao. Naprotiv, ako je taj poduhvat postojao, Stanišić je svojim postupcima ometao njegovo sprovođenje", rekao je branilac prvooptuženog Slobodan Zečević.
Slične argumente izložili su i Župljaninovi branioci Dragan Krgović i Aleksandar Aleksić.
Ne negirajući da su zločini iz optužnice bili počinjeni, obe odbrane su, međutim, sugerisale da su za njih odgovorni počinioci koji su bili pod komandom lokalnih kriznih štabova u opštinama poput Prijedora i da Stanišić i Župljanin nad njima nisu imali efektivnu kontrolu.
Nasuprot zastupnicima optužbe, odbrane su tvrdile da optuženi nisu bili na vreme obaveštavani o zlodelima i da su, kada bi za njih saznali, činili sve što su mogli da istraga bude sprovedena, a počinioci kažnjeni.
Završnim argumentima optužbe i odbrane, suđenje Stanišiću i Župljaninu, koje je počelo 14. septembra 2009, okončano je.
Raspravno veće, kojim predsedava sudija Barton Hol (Burton Hall) sa Bahama, presudu će izreći naknadno.
Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu u martu 2005, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji.
Vlasti Srbije uhapsile su Župljanina u junu 2008. u Pančevu i izručile ga u Hag.
(Beta)
Ratni ministar unutrašnjih poslova RS Stanišić i načelnik regionalne policije u Banjaluci, Župljanin, optuženi su za ubistva, progon, mučenje i istrebljenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992.
Tužioci su, prethodno, u svojoj završnoj reči zatražili da Stanišić i Župljanin budu kažnjeni doživotnim zatvorom.
Odbrane Stanišića i Župljanina tvrdile su, nasuprot tužiocima, da krivica optuženih nije dokazana tokom suđenja, kao ni navod tužilaštva da su oni bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio trajni progon nesrba sa teritorija koje je vođstvo RS proglasilo svojim.
"Takav udruženi zločinački poduhvat nije postojao. Ako i jeste postojao, Stanišić nije bio član, nije imao svest o njemu, niti ga je podržavao. Naprotiv, ako je taj poduhvat postojao, Stanišić je svojim postupcima ometao njegovo sprovođenje", rekao je branilac prvooptuženog Slobodan Zečević.
Slične argumente izložili su i Župljaninovi branioci Dragan Krgović i Aleksandar Aleksić.
Ne negirajući da su zločini iz optužnice bili počinjeni, obe odbrane su, međutim, sugerisale da su za njih odgovorni počinioci koji su bili pod komandom lokalnih kriznih štabova u opštinama poput Prijedora i da Stanišić i Župljanin nad njima nisu imali efektivnu kontrolu.
Nasuprot zastupnicima optužbe, odbrane su tvrdile da optuženi nisu bili na vreme obaveštavani o zlodelima i da su, kada bi za njih saznali, činili sve što su mogli da istraga bude sprovedena, a počinioci kažnjeni.
Završnim argumentima optužbe i odbrane, suđenje Stanišiću i Župljaninu, koje je počelo 14. septembra 2009, okončano je.
Raspravno veće, kojim predsedava sudija Barton Hol (Burton Hall) sa Bahama, presudu će izreći naknadno.
Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu u martu 2005, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji.
Vlasti Srbije uhapsile su Župljanina u junu 2008. u Pančevu i izručile ga u Hag.
(Beta)
