Pošto je danas saslušalo argumente tužilaštva koje kaže da je u nedavno okončanom dokaznom postupku dokazana njegova krivicu za genocid i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, Raspravno veće će odluku o Karadžićevom zahtevu za oslobađanje saopštiti 28. juna, najavio je predsedavajući sudija O Gon Kvon.
U 11 tačaka, bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje vojnika Unprofora za taoce, 1992-95. godine.
Kao neosporni politički vođa i vrhovni komandant vojske bosanskih Srba, Karadžić je, kako je danas naglasio tužilac Alan Tiger, pokušao da nasilno stvori "etnički čistu" srpsku državu sa "što je manje moguće neprijatelja", odnosno Muslimana i Hrvata, u njoj.
Tužilac je rekao da su snage pod Karadžićevom kontrolom u tom cilju do jeseni 1992. prognale stotine hiljada nesrpskih civila sa 70 odsto teritorije BiH, koju je on smatrao srpskom.
Glavni strateški cilj bosanskih Srba - odvajanje od druga dva naroda - u 20 bosanskih opština ispunjen je, prema optužbi, masovnim ubistvima, deportacijom, nezakonitim pritvaranjem, mučenjem, bezobzirnim razaranjem i drugim zlodelima.
"Dokazano je da je u Srebrenici počinjen genocid i da je optuženi u njemu učestvovao kao vrhovni komandant srpskih oružanih snaga, s namerom da Muslimane delimično uništi kao etničku grupu", naglasio je zastupnik optužbe.
Pošto raspravno veće iduće nedelje saopšti odluku o Karadžićevom zahtevu za oslobađanje, proces će biti nastavljen 16. oktobra kada će bivši predsednik RS, koji se brani sam, započeti svoju odbranu.
Karadžić je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu od jula 2008, kada je uhapšen u Srbiji i izručen u Hag. Prvu optužnicu protiv Karadžića, sud je podigao u julu 1995. Suđenje je počelo u oktobru 2009, a tužioci su izvođenje dokaza okončali u maju ove godine.
(Beta)
U 11 tačaka, bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje vojnika Unprofora za taoce, 1992-95. godine.
Kao neosporni politički vođa i vrhovni komandant vojske bosanskih Srba, Karadžić je, kako je danas naglasio tužilac Alan Tiger, pokušao da nasilno stvori "etnički čistu" srpsku državu sa "što je manje moguće neprijatelja", odnosno Muslimana i Hrvata, u njoj.
Tužilac je rekao da su snage pod Karadžićevom kontrolom u tom cilju do jeseni 1992. prognale stotine hiljada nesrpskih civila sa 70 odsto teritorije BiH, koju je on smatrao srpskom.
Glavni strateški cilj bosanskih Srba - odvajanje od druga dva naroda - u 20 bosanskih opština ispunjen je, prema optužbi, masovnim ubistvima, deportacijom, nezakonitim pritvaranjem, mučenjem, bezobzirnim razaranjem i drugim zlodelima.
"Dokazano je da je u Srebrenici počinjen genocid i da je optuženi u njemu učestvovao kao vrhovni komandant srpskih oružanih snaga, s namerom da Muslimane delimično uništi kao etničku grupu", naglasio je zastupnik optužbe.
Pošto raspravno veće iduće nedelje saopšti odluku o Karadžićevom zahtevu za oslobađanje, proces će biti nastavljen 16. oktobra kada će bivši predsednik RS, koji se brani sam, započeti svoju odbranu.
Karadžić je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu od jula 2008, kada je uhapšen u Srbiji i izručen u Hag. Prvu optužnicu protiv Karadžića, sud je podigao u julu 1995. Suđenje je počelo u oktobru 2009, a tužioci su izvođenje dokaza okončali u maju ove godine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
