Ove godine u turističkim destinacijama u Hrvatskoj biće više domaćih turista, ali će vreme njihovog boravka biti kraće, pokazuje anketa čije rezultate objavljuje zagrebački "Večernji list".
Medju 10 miliona turista koji će ovog leta boraviti na Jadranu i drugim trurističkim destinacijama biće i milion i po hrvatskih gradjana, što je za oko 60.000 više nego lane.
Anketa sprovedena na 450 ispitanih pokazuje da letovanje planira četiri odsto više nego što je to bio slučaj lane u isto vreme.
Do 90-ih je većina putovala na godišnji odmor od 14 ili 12 dana, a danas 70 do 80 posto turista preko turističkih agencija uzima odmor od sedam dana, a oni koji će na odmor dug do dve sedmice koristiće jeftinije vrste smeštaja - privatne sobe i apartmane.
Samo 12 odsto gradjana za odmor biraju jun ili septembra, a ostali se odlučuju za jul i avust iako su agencijski aranžmani tada skuplji i 30 do 50 odsto, čemu doprinosi i vezanost odmora uz početak i kraj školske godine.
Prosečan Hrvat neće raspolagati s više od 1.500 kuna (18.000 dinara), što je donja granica pristojnih sedam hotelskih polupansiona, a 90 odsto kupaca odlučuje se za plaćanje na rate.
Najbrojnijoj grupi s budžetom za odmor od 1.000 kuna, preostaju jeftiniji apartmani u kojima će sami pripremati jelo.
Što se tiče regionalne strukture, na more se sprema skoro 60 odsto Zagrepčana, slede ih stanovnici centralne Hrvatske i Slavonije, a najmanje se, što je i razumljivo, na put spremaju Istrani, Primorci i Dalmatinci.
(Tanjug)
Medju 10 miliona turista koji će ovog leta boraviti na Jadranu i drugim trurističkim destinacijama biće i milion i po hrvatskih gradjana, što je za oko 60.000 više nego lane.
Anketa sprovedena na 450 ispitanih pokazuje da letovanje planira četiri odsto više nego što je to bio slučaj lane u isto vreme.
Do 90-ih je većina putovala na godišnji odmor od 14 ili 12 dana, a danas 70 do 80 posto turista preko turističkih agencija uzima odmor od sedam dana, a oni koji će na odmor dug do dve sedmice koristiće jeftinije vrste smeštaja - privatne sobe i apartmane.
Samo 12 odsto gradjana za odmor biraju jun ili septembra, a ostali se odlučuju za jul i avust iako su agencijski aranžmani tada skuplji i 30 do 50 odsto, čemu doprinosi i vezanost odmora uz početak i kraj školske godine.
Prosečan Hrvat neće raspolagati s više od 1.500 kuna (18.000 dinara), što je donja granica pristojnih sedam hotelskih polupansiona, a 90 odsto kupaca odlučuje se za plaćanje na rate.
Najbrojnijoj grupi s budžetom za odmor od 1.000 kuna, preostaju jeftiniji apartmani u kojima će sami pripremati jelo.
Što se tiče regionalne strukture, na more se sprema skoro 60 odsto Zagrepčana, slede ih stanovnici centralne Hrvatske i Slavonije, a najmanje se, što je i razumljivo, na put spremaju Istrani, Primorci i Dalmatinci.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
