Abdić je na konferenciji za novinare u Zagrebu predstavio "Aneks tri" koji se bavi pitanjem i problematikom imovine koju je Agrokomerc stvorio u Hrvatskoj.

U tom dokumentu on je naveo primer riječke Luke, izgradnje silosa, izgradnju hladnjače i distributivnog centra.

"Vrednost objekata Agrokomerca moguće je utvrditi samo tako da vlasti u BiH priznaju da su te objekte izgradili zaposleni i kooperanti Agrokomerca udruživanjem rada i sredstava, kao i svi ljudi koji su živjeli na području gde je delovalo to preduzeće", naveo je Abdić.

On je istakao da ni imovinsko razgraničenje između Hrvatske i BiH nije moguće bez saglasnosti onih koji su sagradili te objekte.

Abdić je na konferenciji za novinare u Zagrebu rekao da BiH i Hrvatska mogu imati ogromne koristi od pokretanja proizvodnje u Agrokomercu, posebno kroz razvijanje prekogranične saradnje, naročito imajući u vidu činjenicu da Hrvatska sledeće godine postaje punopravni član EU.

On je istakao da nijedna vlast ne bi trebalo da predlog za preuzimanje i obnovu Agrokomerca meri svojim odnosom prema njemu, već da razmišlja koliko je to u interesu ljudi koji bi tu dobili posao.

Nekadašnji privredni gigant SFRJ propao je u aferi sa izdavanjem menica bez pokrića 1987. godine.

Vrednost imovine Agrokomerca procenjena je na oko 370 miliona maraka, ali to bez imovine van BiH. Vlada ga je proglasila državnom imovinom iako je još pre rata preregistrovan u deoničarsko društvo a zaposleni su otkupili većinski deo deonica, i sada ide u njegovu revitazalizaciju kroz privatizaciju.


(Srna/MONDO)