Takođe tu je i nerešeno pitanje povraćaja crkvene, naročito srpskopravoslavne i jevrejske imovine oduzete za vreme i posle Drugog svetskog rata, ocenila je američka Vlada u Izveštaju o verskim slobodama u svetu za 2011. godini u 199 zemalja u svetu.

Ustav, ostali zakoni i politika štite verske slobode i vlasti ih, generalno uzevši, poštuju, navodi se u delu izveštaja Stejt departmenta posvećenom Hrvatskoj, uz isticanje da postoje izveštaji o njihovom kršenju i društvenoj diskriminaciji na osnovu verske pripadnosti.

Upozorava se na dugogodišnje nerešeno pitanje povraćaja imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC) i jevrejskih verskih zajednica u Hrvatskoj, oduzete za vreme ustaškog i komunističkog režima.

"Američka vlada podstiče vladu (Hrvatske) da usvoji nediskriminirajuće mere za povraćaj imovine oduzete za vreme i nakon Drugog svetskog rata", ističu u Stejt departmentu.

Što se tiče SPC, dok u Zagrebu nije ostvaren napredak, Dalmatinska eparhija SPC uspela je da realizuje svoj glavni zahtev, odnosno povraćaj zgrade uz eparhijsko sedište u Šibeniku.

SPC još nije dobila građevinsku dozvolu i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture za nastavak gradnje pravoslavne crkve u Splitu koju je počela još pre Drugog svetskog rata, a nezadovoljna je i brzinom obnove pravoslavnih objekata u drugim delovima zemlje.

Nekoliko jevrejskih verskih objekata, kao što je zgrada Hevra Kadiše u centru Zagrebu, i dalje se potražuju, a Jevreji u Hrvatskoj žale se da povraćaj već godinama stoji u mestu.

Kao pozitivan primer izdvaja se uknjiženje vlasništva nad letnjim kampom u mestu Pirovac kod Šibenika u septembru 2011. godine. Ako se zanemari povraćaj imovine, SPC je zadovoljna time što je pravoslavnim sveštenicima omogućeno obavljanje verskih obreda u bolnicama i zatvorima, kao i u vojnim i policijskim strukturama, što ranije nisu mogli.

SPC je pohvalila i zagrebačke gradske vlasti za značajnu donaciju kojom je dovršena zgrada gimnazije "Kantakuzina Katarina Branković" za 87 učenika u kojoj se nastava obavlja od prošle jeseni.

Za razliku od jevrejskih i pravoslavnih zajednica, rimokatolička i muslimanska postupak povratćaja imovine u 2011. godini ocenjuju zadovoljavajućim, imajući u vidu ekonomsku krizu i mogućnosti hrvatske vlade, ističe se u izveštaju.

Iako većina verskih čelnika i nevladinih organizacija smatra da su etnički i verski odnosi u društvu stabilni, na društvenu diskriminaciju i slučajeve napada na verske objekte u 2011. žalili su se jevrejski, pravoslavni i islamski vernici, pri čemu Stejt department upozorava da hrvatska policija nije otkrila počinioca nekih od tih krivičnih dela.

Muslimani su prijavili teškoće na koje nailaze žene kad pokušavaju da izvade ličnu kartu s fotografijama na kojima im je pokrivena glava, a pravoslavni sveštenici žale se da se Srbi, zbog straha od društvene diskriminacije, plaše izjašnjavati kao pravoslavci, naročito u mestima gde nisu u većini.

Navode se slučajevi vandalizma na verskim objektima kao što je ispisivanja nacističkih kukastih krstova na ulazu u zgradu jevrejske zajednice u Splitu u maju 2011. i u slova U na ulazu u crkvu Svetog Ilije u Zadru u februaru i avgustu te godine. U oba slučaja policija je istražila, ali nije identifikovala počinioce, ističe se u izveštaju.

(Tanjug)