Vodeći slovenački dnevnik "Delo" ocenio je da je vlada u Ljubljani uvređena što je bonitetska agencija protekle nedelje smanjila kreditni rejting te države.
Ministarstvo finansija Slovenije je nezadovoljno što američka kreditna agencija nije uzela u obzir mere koje su preduzete ove godine radi konsolidovanja slovenačkih javnih finansija i bankarskog sistema, što se može smatrati solidnim ostvarenjem u datom političkom okruženju, "ali ne i s obzirom na stanje privrede,“ piše Delo.
Vlada može da se ljuti, konstatuje "Delo", ali je suština poruka kreditne agencije kako je "car go".
Špekulacije da će Slovenija na jesen postati šesta članica evrozone koja je prisiljena da traži pomoć iz fondova za spas ugroženih članica evrozone povećane su pošto su toj državi poslednja dva dana Mudiz i druga agencija za kreditni rejting Standard i purs, još jednom snizile bonitet, zbog nedovoljne kapitalizacije vodećih banaka i problema sa "zatvaranjem" deficita budžeta.
Kao razlog pada rejtinga Slovenije mediji u Evropskoj uniji (EU) navode i nepovoljnu tehnološku strukturu izvoza te države, što negativno utiče na ukupan bruto domaći proizvod (BDP) i mogući privredni oporavak zemlje.
"Delo" dalje ocenjuje kako rigorozna štednja nije rešenje, jer utiče na slabljenje privredne aktivnost u meri da vlada nije bila u stanju da postigne sporazum o nacrtu budžeta za naredne dve godine.
"Na sreću, Mudiz nije ni bio svestan toga kada je odlučio da smanji rejting Slovenije", zaključilo je "Delo".
U međuvremenu je bivši guverner slovenske centralne banke France Arhar izjavio kako treba učiniti sve da Slovenija ne dođe u situaciju da mora da zatraži financijsku pomoć EU.
Arhar je u razgovoru za današnje izdanje mariborskog dnevnika "Večer" rekao da bi traženje pomoći od Brisela značilo odricanje od samostalnog donošenja ekonomskih odluka, dodatno povećalo cenu kredita na privatnom financijskom tržištu i otežalo život običnih građana u Sloveniji.
On tvrdi kako još nije kasno da Slovenija očisti bilanse svojih vodećih banaka od loših kredita čiju visinu neki procenjuju i do osam odsto vrednosti BDP, a glavni su razlog teškoća i rasta cene zaduživanja.
Slovenačka vlada bi, da bi rešila taj problem, mogla takva potraživanja banaka da prebaci na posebnu agenciju ili fond za sanaciju banaka koje treba osnovati, te taj dug pokriti državnim obveznicama ili obveznicama novoosnovane institucije za koju bi sama snosila garancije, ocenio je Arhar, a prenela hrvatska novinska agencija Hina.
Nasuprot Arharu, ekonomista Jože Damijan, nekadašnji ministar razvoja u slovenačkoj vladi od 2004. do 2008, smatra kako je sve verojatnije da će Slovenija ipak morati da zatraži pomoć EU, ne samo zbog bilansa banaka nego i radi financiranja tekućeg budžeta, jer se situacija zaoštrava, pa zemlja ulazi u "grčko-špansku" spiralu.
Slovenački mediji prenose danas i izjavu ministarstva financija u Ljubljani kojoj se navodi da toj državi u sadašnjem trenutku ne treba finansijsku pomoć Brisela, jer po svim makroekonomskim pokazateljima ne može biti stavljena u isti koš sa "najranjivijim državama u evrozoni".
(Tanjug)
Vlada može da se ljuti, konstatuje "Delo", ali je suština poruka kreditne agencije kako je "car go".
Špekulacije da će Slovenija na jesen postati šesta članica evrozone koja je prisiljena da traži pomoć iz fondova za spas ugroženih članica evrozone povećane su pošto su toj državi poslednja dva dana Mudiz i druga agencija za kreditni rejting Standard i purs, još jednom snizile bonitet, zbog nedovoljne kapitalizacije vodećih banaka i problema sa "zatvaranjem" deficita budžeta.
Kao razlog pada rejtinga Slovenije mediji u Evropskoj uniji (EU) navode i nepovoljnu tehnološku strukturu izvoza te države, što negativno utiče na ukupan bruto domaći proizvod (BDP) i mogući privredni oporavak zemlje.
"Delo" dalje ocenjuje kako rigorozna štednja nije rešenje, jer utiče na slabljenje privredne aktivnost u meri da vlada nije bila u stanju da postigne sporazum o nacrtu budžeta za naredne dve godine.
"Na sreću, Mudiz nije ni bio svestan toga kada je odlučio da smanji rejting Slovenije", zaključilo je "Delo".
U međuvremenu je bivši guverner slovenske centralne banke France Arhar izjavio kako treba učiniti sve da Slovenija ne dođe u situaciju da mora da zatraži financijsku pomoć EU.
Arhar je u razgovoru za današnje izdanje mariborskog dnevnika "Večer" rekao da bi traženje pomoći od Brisela značilo odricanje od samostalnog donošenja ekonomskih odluka, dodatno povećalo cenu kredita na privatnom financijskom tržištu i otežalo život običnih građana u Sloveniji.
On tvrdi kako još nije kasno da Slovenija očisti bilanse svojih vodećih banaka od loših kredita čiju visinu neki procenjuju i do osam odsto vrednosti BDP, a glavni su razlog teškoća i rasta cene zaduživanja.
Slovenačka vlada bi, da bi rešila taj problem, mogla takva potraživanja banaka da prebaci na posebnu agenciju ili fond za sanaciju banaka koje treba osnovati, te taj dug pokriti državnim obveznicama ili obveznicama novoosnovane institucije za koju bi sama snosila garancije, ocenio je Arhar, a prenela hrvatska novinska agencija Hina.
Nasuprot Arharu, ekonomista Jože Damijan, nekadašnji ministar razvoja u slovenačkoj vladi od 2004. do 2008, smatra kako je sve verojatnije da će Slovenija ipak morati da zatraži pomoć EU, ne samo zbog bilansa banaka nego i radi financiranja tekućeg budžeta, jer se situacija zaoštrava, pa zemlja ulazi u "grčko-špansku" spiralu.
Slovenački mediji prenose danas i izjavu ministarstva financija u Ljubljani kojoj se navodi da toj državi u sadašnjem trenutku ne treba finansijsku pomoć Brisela, jer po svim makroekonomskim pokazateljima ne može biti stavljena u isti koš sa "najranjivijim državama u evrozoni".
(Tanjug)
