Hrvatska je pala sa 76. na 81. mesto na lestvici konkurentnosti u odnosu na 2011, dok Srbija drži stavilnu 95 poziciju.
Kako pokazuju rezultati izveštaja o globalnoj konkurentnosti 2012.-2013. koji su danas predstavljeni Zagrebu niska efikasnost javne uprave, korupcija, pristup izvorima finansiranja, restriktivno radno zakonodavstvo, poreske stope, nestabilnost politike, kriminal i prevare, samo su neki od najproblematičnijih faktora za poslovanje u Hrvatskoj.
Nepovoljan trend udaljio je Hrvatsku od zemalja-članica Evropske unije (EU) i približio zemljama Jugoistočne Evrope.
Po ministru nauke i obrazovanja Željku Jovanoviću, Hrvatska nije toliko nazadovala, koliko su drugi brzo napredovali.
Uz stagnaciju ukupne ocene konkurentnosti na nivou 4.0, Hrvatska nazaduje na lestvici konkurentnosti jer je prestižu zemlje koje poboljšavaju svoju konkurentnost.
Hrvatsku je prvi put prestigla Makedonija koja je takođe doživela pad, ali sa 79. na 80. mesto.
Bosna i Hercegovina je napredovala, pa je na lestvici konkurentnosti skočila sa 100. na 88. mesto, dok se Srbija drži stabilno na 95. mestu.
Slovenija je otišla s 57. na 56. mesto, Mađarska je pala sa 48. na 60. mesto, Bugarska je napredovala za 12 mesta, sa 74. na 62.
Težak pad doživele su i Crna Gora sa 60. na 72. mesto i Albanija sa 78. na 89. mesto.
Izveštaj pokazuje kako Hrvatska ima dobru infrastrukturu, kao i da je jaka u korišćenju interneta, broju prijavljenih patenata i u kvaliteti puteva.
Ta zemlja je slaba u inovativnosti, finansijskom tržištu, poslovnoj sofisticiranosti, institucijama, efikasnosti tržišta roba i efikasnosti tržišta rada.
U izveštaju se navodi da je vidljiva sveukupna zakočenost društva koja generiše pad konkurentnosti, pa su potrebne neodgodive i sinhronizovane strukturne promene na svim područjima, a naročito u institucijama, u razvoju tržišta roba, kapitala, rada i znanja, u inovativnosti i razvoja zasnovanog na znanju i tehnologiji i obrazovanja za konkurentnost od vrtića do škole.
(Tanjug)
Nepovoljan trend udaljio je Hrvatsku od zemalja-članica Evropske unije (EU) i približio zemljama Jugoistočne Evrope.
Po ministru nauke i obrazovanja Željku Jovanoviću, Hrvatska nije toliko nazadovala, koliko su drugi brzo napredovali.
Uz stagnaciju ukupne ocene konkurentnosti na nivou 4.0, Hrvatska nazaduje na lestvici konkurentnosti jer je prestižu zemlje koje poboljšavaju svoju konkurentnost.
Hrvatsku je prvi put prestigla Makedonija koja je takođe doživela pad, ali sa 79. na 80. mesto.
Bosna i Hercegovina je napredovala, pa je na lestvici konkurentnosti skočila sa 100. na 88. mesto, dok se Srbija drži stabilno na 95. mestu.
Slovenija je otišla s 57. na 56. mesto, Mađarska je pala sa 48. na 60. mesto, Bugarska je napredovala za 12 mesta, sa 74. na 62.
Težak pad doživele su i Crna Gora sa 60. na 72. mesto i Albanija sa 78. na 89. mesto.
Izveštaj pokazuje kako Hrvatska ima dobru infrastrukturu, kao i da je jaka u korišćenju interneta, broju prijavljenih patenata i u kvaliteti puteva.
Ta zemlja je slaba u inovativnosti, finansijskom tržištu, poslovnoj sofisticiranosti, institucijama, efikasnosti tržišta roba i efikasnosti tržišta rada.
U izveštaju se navodi da je vidljiva sveukupna zakočenost društva koja generiše pad konkurentnosti, pa su potrebne neodgodive i sinhronizovane strukturne promene na svim područjima, a naročito u institucijama, u razvoju tržišta roba, kapitala, rada i znanja, u inovativnosti i razvoja zasnovanog na znanju i tehnologiji i obrazovanja za konkurentnost od vrtića do škole.
(Tanjug)
