Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić tvrdi da postupak protiv njega nije bio objektivan i nepristrasan i da je njegov slučaj jedinstven u svetu.
Podsećajući da je po nacionalnosti Srbin, Perišić je, u obraćanju sudijama Žalbenog veća, rekao da su ga mnogi upozoravali "da je teško da će mu suđenje biti objektivno, nepristrasno i nezavisno".
"Moj slučaj je jedinstven u svetu, jer nikad se nije desilo da načelnik generalštaba jedne vojske bude optužen i osuđen zbog zločina koje su počinili pripadnici druge vojske, na teritoriji druge države", rekao je Perišić, koji je bio na čelu Generalštaba od 1993. do 1998. godine.
On je 6. septembra prošle godine nepravosnažno osuđen na 27 godina zatvora zbog artiljerijske i snajperske vatre po Sarajevu od 1993. do 1995, pomaganja počiniocima ubistava i prisilnog premeštanja u Srebrenici i nekažnjavanja podređenih zbog raketnih napada na Zagreb 1995. godine.
Perišić je ocenio da je drastično kažnjen zbog vođenja rata, mada, kako je istakao, ni vođenje rata ni pomaganje drugima u ratu nisu zabranjeni u svetu, uprkos razaranjima i patnjama koje sukobi nanose.
Napominjući da protiv njegovog direktnog nadređenog, tadašnjeg predsednika SRJ i Vrhovnog saveta odbrane Zorana Lilića, nije ni podignuta optužnica, Perišić je rekao da su njegovi profesionalni postupci "uvek bili u funkciji sprečavanja proširenja rata" i da su se zasnovali na međunarodnim i domaćim zakonima.
Odbrana je, na današnjem saslušanju, zatražila da prvostepena presuda bude poništena jer se njome kriminalizuje vođenje rata, koje nije zločin ni prema statutu Tribunala ni prema međunarodnom pravu, i ocenila je da nije dokazana direktna povezanost optuženog ni sa jednim od zločina.
Tužilac je u nastavku žalbene rasprave pred Haškim tribunalom danas ocenio da je kazna Perišiću "primerena".
U žalbenoj raspravi tužioci su naveli da Apelaciono veće treba da odbaci sve žalbene osnove.
"Kazna od 27 godina zatvora nije preterana. Primerena je s obzirom na ključnu ulogu koju je Perišić imao", rekla je tužilac.
U vezi sa primedbom odbrane da se u presudi nije vodilo računa o olakšavajućim okolnostima, ukljucujući i Perišićevu ulogu u oslobađanju francuskih pilota i UN talaca 1995, tužilac je navela da Perišić "nije iskreno radio u korist mira i da su mu dela bila motivisana političkim potrebama, a ne covekoljubljem".
"Pretresno veće je brižljivo proučilo dokaze i procenilo ih u adekvatnom kontekstu", navela je tužilac u žalbenoj raspravi, navodeći da je Perišić imao i de jure i de fakto ovlašćenja.
Odbrana je u žalbenoj raspravi istakla da su u prvostepenoj presudi, koja je doneta većinskom odlukom dvoje sudija, počinjene brojne pravne i činjenične greške zbog kojih se traži od Žalbenog veća da ih ispravi i oslobodi Perišića.
Zatraživši da Perišić bude oslobođen po svim tačkama optužnice, branilac je naveo da je tužilaštvo u svojoj argumentaciji priznalo da argumenti protiv Perišića nisu dokazani.
Perišić je danas iskoristio poslednju prilika da se obrati sudu.
"Ne mogu da razumem odluku većine sudskog veća", rekao je Perišić i postavio pitanje "kako nešto može biti utvrđeno bez razumne sumnje ako predsedavajući sudija u to sumnja".
Perišić je izrazio nadu da će mu, "uprkos svemu negativnom što mu se dešavalo od optužbe do sada", Žalbeno veće Tribunala suditi objektivno.
Pretresno veće Tribunala proglasilo je generala Perišića (67) krivim za pomaganje i podržavanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95; ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine, kao i raketnih napada na Zagreb sa polozaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995.
Presuda je doneta većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto izdvojio suprotno mišljenje.
(MONDO/Agencije)
"Moj slučaj je jedinstven u svetu, jer nikad se nije desilo da načelnik generalštaba jedne vojske bude optužen i osuđen zbog zločina koje su počinili pripadnici druge vojske, na teritoriji druge države", rekao je Perišić, koji je bio na čelu Generalštaba od 1993. do 1998. godine.
On je 6. septembra prošle godine nepravosnažno osuđen na 27 godina zatvora zbog artiljerijske i snajperske vatre po Sarajevu od 1993. do 1995, pomaganja počiniocima ubistava i prisilnog premeštanja u Srebrenici i nekažnjavanja podređenih zbog raketnih napada na Zagreb 1995. godine.
Perišić je ocenio da je drastično kažnjen zbog vođenja rata, mada, kako je istakao, ni vođenje rata ni pomaganje drugima u ratu nisu zabranjeni u svetu, uprkos razaranjima i patnjama koje sukobi nanose.
Napominjući da protiv njegovog direktnog nadređenog, tadašnjeg predsednika SRJ i Vrhovnog saveta odbrane Zorana Lilića, nije ni podignuta optužnica, Perišić je rekao da su njegovi profesionalni postupci "uvek bili u funkciji sprečavanja proširenja rata" i da su se zasnovali na međunarodnim i domaćim zakonima.
Odbrana je, na današnjem saslušanju, zatražila da prvostepena presuda bude poništena jer se njome kriminalizuje vođenje rata, koje nije zločin ni prema statutu Tribunala ni prema međunarodnom pravu, i ocenila je da nije dokazana direktna povezanost optuženog ni sa jednim od zločina.
Tužilac je u nastavku žalbene rasprave pred Haškim tribunalom danas ocenio da je kazna Perišiću "primerena".
U žalbenoj raspravi tužioci su naveli da Apelaciono veće treba da odbaci sve žalbene osnove.
"Kazna od 27 godina zatvora nije preterana. Primerena je s obzirom na ključnu ulogu koju je Perišić imao", rekla je tužilac.
U vezi sa primedbom odbrane da se u presudi nije vodilo računa o olakšavajućim okolnostima, ukljucujući i Perišićevu ulogu u oslobađanju francuskih pilota i UN talaca 1995, tužilac je navela da Perišić "nije iskreno radio u korist mira i da su mu dela bila motivisana političkim potrebama, a ne covekoljubljem".
"Pretresno veće je brižljivo proučilo dokaze i procenilo ih u adekvatnom kontekstu", navela je tužilac u žalbenoj raspravi, navodeći da je Perišić imao i de jure i de fakto ovlašćenja.
Odbrana je u žalbenoj raspravi istakla da su u prvostepenoj presudi, koja je doneta većinskom odlukom dvoje sudija, počinjene brojne pravne i činjenične greške zbog kojih se traži od Žalbenog veća da ih ispravi i oslobodi Perišića.
Zatraživši da Perišić bude oslobođen po svim tačkama optužnice, branilac je naveo da je tužilaštvo u svojoj argumentaciji priznalo da argumenti protiv Perišića nisu dokazani.
Perišić je danas iskoristio poslednju prilika da se obrati sudu.
"Ne mogu da razumem odluku većine sudskog veća", rekao je Perišić i postavio pitanje "kako nešto može biti utvrđeno bez razumne sumnje ako predsedavajući sudija u to sumnja".
Perišić je izrazio nadu da će mu, "uprkos svemu negativnom što mu se dešavalo od optužbe do sada", Žalbeno veće Tribunala suditi objektivno.
Pretresno veće Tribunala proglasilo je generala Perišića (67) krivim za pomaganje i podržavanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95; ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine, kao i raketnih napada na Zagreb sa polozaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995.
Presuda je doneta većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto izdvojio suprotno mišljenje.
(MONDO/Agencije)
