Svedočeći na suđenju optuženom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, Rouz je potvrdio da je prva istraga francuskog analitičara pokazala da je granata ispaljena sa muslimanske strane, a da su kasnije istrage ukazale na grešku u prvobitnom nalazu, posle čega su UN zaključile da nije moguće utvrditi odakle je ispaljen projektil koji je usmrtio oko 60 a ranio više od 140 ljudi.

Potpuno suprotno viđenje situacije oko Markala danas je, u suđenju Radovanu Karadžiću, dao kanadski obaveštajac pod zaštićenim imenom KW-554.

General Rouz je tokom 1994. godine bio komandant zaštitnih snaga UN u Bosni i Hercegovini (BiH) i u tom periodu se često sastajao sa generalom Mladićem, sa nekadašnjim predsednikom Republike Srpske (RS) Radovanom Karadžićem, i drugim predstavnicima srpskog rukovodstva u BiH.

Osim na suđenju Karadžiću, britanski general je u Hagu svedočio i u postupku protiv ratnog komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) Vojske RS, generala Stanislava Galića, koji je proglašen krivim za teror na civilnim stanovništvom Sarajeva i osuđen na doživotni zatvor.

Rouz je izjavio da je general Mladić "imao mogućnost da kontroliše snajpersku vatru nad Sarajevom, a da je opsada grada bila nešto što je srpska strana koristila radi pritisaka na UN i na bosanske muslimane".

"U vojnom smislu, ništa nije moglo da se dogodi bez znanja i odobrenja Ratka Mladića", izjavio je Rouz.

Po dolasku u Sarajevo, u januaru 1994, Rouz je, kako je rekao, zapazio da su "bosanski Srbi blokirali humanitarnu pomoć, zarad postizanja političkih ciljeva" i da je to, uz demilitarizaciju Sarajeva, bilo jedno od osnovnih pitanja koja su raspravljana na susretima sa srpskim rukovodiocima.

Opisujući situaciju koju je zatekao u gradu, Rouz je rekao da u Sarajevu nije bilo vode, struje, i gasa i da je bio je upoznat o nasumičnom granatiranju i snajperskom delovanju.

"Dobrinja je bila potpuno uništen kraj. Da je mačka prelazila ulicu, to bi pokrenulo artiljerijsku paljbu", izjavio je Rouz.

Dajući pregled političke i vojne situacije 1994, Rouz je naveo da su Srbi imali kontrolu nad 70 odsto teritorije BiH, uključujući područje na samo 75 metara od Predsedništva BiH.

"Oni su imali dominaciju tokom cele te godine i oko 2,7 miliona ljudi je zavisilo od humanitarne pomoć na području koje su držali. Do dramatične promene je došlo posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, koji je ostvaren između hrvatske i bošnjačke sukobljene strane, koje su formirale koaliciju, pa Srbi više nisu bili u prednosti", rekao je svedok.

Rouz je izjavio da su "konačni teritorijalni ciljevi Srba bili da se stvori neprekinuta teritorija, kao Republika Srpska, delovi Sarajeva, i da 51 odsto teritorije BiH bude pod njihovom kontrolom, a 49 odsto pod kontrolom Federacije", i da su "naročito bili odlučni da imaju kontrolu nad Srebrenicom, Žepom i Goraždem".

Na pitanje tužioca Kamile Bajbels, da li je srpskoj strani bilo u interesu da se dostavlja humanitarna pomoć, Rouz je odgovorio da su Srbi smatrali da je to nešto suprotno njihovim strateškim ciljevima, jer su hteli sporazum koji bi njima odgovarao.

"Postovljane su fizičke i birokratske prepreke. Dešavalo se da u konvoju bude jedna konzerva graška više, i to je za njih bio problem", naveo je Rouz.

Mladić, koga optužnica tereti za genocid u Srebrenici i u još osam opština BiH, za zločin protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, sa naročitom pažnjom je pratio deo Rouzovog svedočenja o događajima u Goraždu i u jednom trenutku je zatražio prekid zasedanja, kako bi se posavetovao sa svjim glavnim braniocem, beogradskim advokatom Brankom Lukićem.

Pretresno veće ranije je zabranilo konsultacije optuženog sa zastupnicima odbrane u sudnici, a ovom prilikom predsedavajući sudija Alfons Ori je samo tražio da Lukić prenese o čemu se radi. "Ukratko sam dobio uputstvo kako da pratim svedočenje generala Rouza", rekao je Lukić.

Mladić je u jednom trenutku uspostavio vizuelni kontakt sa svedokom i mahnuo mu je levom rukom. Sa galerije sudnice nije se mogla videti da li je general Rouz na to reagovao, jer svedoci sede leđima okrenuti publici.

Rouz je izjavio da je 10. aprila 1994. general Mladić "sigurno bio u ratnoj zoni oko Goražda". Na pitanje tužioca da li je Mladićev stav da "Turci moraju nestati sa ovih prostora dosledan njegovim stavovima koje je izrazio u razgovoru sa njim", Rouz je odgovorio:"On nam je govorio da vraća teritorije sa kojih su 1993. proterani Srbi. Mi smo smatrali da neće zalaziti u muslimansku teritoriju Goražda".

Posle zahteva da se bombarduju srpski položaji, komunikacija sa Unproforom je izmenjena, kazao je svedok, navodeći da general Mladić više nije hteo da razgovara, već su sva pitanja išla preko pukovnika Zdravka Tolimira.

"UN su optužene da su se uključile u rat protiv Srba i zatim su usledile akcije uzimanja pripadnika UN za taoce", rekao je Rouz.

U unakrsnom ispitivanju branioca Lukića, svedok nije mogao da potvrdi da je sarajevsko naselje Dobrinja bilo "jako muslimansko uporište, koje Srbi nisu uspevali da zauzmu".

"UN nisu bile u mogućnosti da vrše detaljne analize u odnosu na raspored snaga na terenu. Možda je ekstremno reći da je područje Dobrinje bilo potpuno opkoljeno, jer je postojao uzan put, preko brda Mojmilo, koje su držale muslimanske snage", precizirao je Rouz. On je podvukao da UN nisu imale zvanična saznanja o tunelu koji je vodio do aerodroma, već da su o tome samo postojale glasine.

"Bosanske vlasti su to čuvale kao tajnu, tvrdili su da ne postoji i nisu govorili gde se tunel nalazi", rekao je Rouz.

General Ratko Mladić optužen je za genocid u Srebrenici i u još osam opština BiH, za teror nad sarajevskim civilima tokom 44-mesečne opsade grada i za uzimanje pripadnika UN za taoce.

Odbrana će sutra nastaviti da unakrsno ispituje generala Rouza.

(Tanjug, printscreen: ICTY)