Britanski general Rupert Smit na suđenju generalu Ratku Mladiću praktično potvrdio da je odluka o bombardovanju Srba doneta pre kontrovezne eksplozije na pijaci.
Odbrana generala Ratka Mladića tvrdila je danas, u nastavku ispitivanja britanskog generala Ruperta Smita, da je odluka o bombardovanju srpskih snaga u BiH donesena "na osnovu nedovoljnih informacija" o granatiranju sarajevske pijace Markale, 28. avgusta 1995.
General Smit, koji je bio poslednji komandant Unprofora u BiH, tvrdio je da je "imao kompetentan štab, koje je sastavio dva kvalitetna izveštaja" i da je on naredio i treću istragu.
"Mislim da sam ja to nazvao reprizom istrage", kazao je Smit.
On je potvrdio da je za analizu izveštaja izabrao svog obaveštajnog oficira, američkog potpukovnika Pauersa, koji je ujedno bio i njegova "veza sa obaveštajnom službom NATO", ali se "ne seća zbog čega je njega izabrao". Smit se ne seća ni da li se Pauers oslanjao na ranije analize o incidentu i kojim se metodama služio.
Svedok je potvrdio da su u vreme vazdušnih udara protiv Srba u BiH, krajem avgusta i početkom septembra 1995, pod njegovom komandom bile Snage za brzo reagovanje (RRC) UN, ali je negirao da je tada funkcionisao i kao oficir NATO.
Povodom tvrdnje advokata Dejana Ivetića da je odluka da se bombarduju Srbi donesena pre incidenta na Markalama, svedok je rekao da na tu odluku treba gledati u kontekstu Londonske konferencije gde je rečeno da "na svaki napad koji pokrenu bosanski Srbi na bilo koje zaštićeno područje, treba uzvratiti vazdušnim napadima".
"Odluka da se bombarduju bosanski Srbi nije bila moja, ali odluka da se zatraži bombardovanje jeste bila moja i to sam na kraju i uradio", izjavio je Smit.
Branilac Ivetić svedoku je pokazao naređenje sa potpisom pukovnika Sladoja, iz komande Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) Vojske Republike Srpske (VRS), izdato 28. avgusta, gde on "ponovo upozorava komandante jedinica na zabranu otvaranja vatre bez odobrenja sa komandnog mesta Korpusa".
Smit je to prokomentarisao rečima: "Ali to još ne znači da je bilo zabranjeno."
Ivetić je bio kategoričan da u naređenju stoji "zabrana otvranja vatre" i da se traži informacija o tome da li su neke jedinice u vreme od 10:00 do 12:00 časova delovale po ciljevima u Sarajevu.
Svedok je izjavio da je čuo za tvrdnje da su muslimani otvarali vatru na svoje ljude, ali da mu "nikada nisu pokazani dokazi" za to.
Svedočenje generala Smita nastavlja se idućeg ponedeljka.
(Tanjug, foto: arhiva NATO)
General Smit, koji je bio poslednji komandant Unprofora u BiH, tvrdio je da je "imao kompetentan štab, koje je sastavio dva kvalitetna izveštaja" i da je on naredio i treću istragu.
"Mislim da sam ja to nazvao reprizom istrage", kazao je Smit.
On je potvrdio da je za analizu izveštaja izabrao svog obaveštajnog oficira, američkog potpukovnika Pauersa, koji je ujedno bio i njegova "veza sa obaveštajnom službom NATO", ali se "ne seća zbog čega je njega izabrao". Smit se ne seća ni da li se Pauers oslanjao na ranije analize o incidentu i kojim se metodama služio.
Svedok je potvrdio da su u vreme vazdušnih udara protiv Srba u BiH, krajem avgusta i početkom septembra 1995, pod njegovom komandom bile Snage za brzo reagovanje (RRC) UN, ali je negirao da je tada funkcionisao i kao oficir NATO.
Povodom tvrdnje advokata Dejana Ivetića da je odluka da se bombarduju Srbi donesena pre incidenta na Markalama, svedok je rekao da na tu odluku treba gledati u kontekstu Londonske konferencije gde je rečeno da "na svaki napad koji pokrenu bosanski Srbi na bilo koje zaštićeno područje, treba uzvratiti vazdušnim napadima".
"Odluka da se bombarduju bosanski Srbi nije bila moja, ali odluka da se zatraži bombardovanje jeste bila moja i to sam na kraju i uradio", izjavio je Smit.
Branilac Ivetić svedoku je pokazao naređenje sa potpisom pukovnika Sladoja, iz komande Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) Vojske Republike Srpske (VRS), izdato 28. avgusta, gde on "ponovo upozorava komandante jedinica na zabranu otvaranja vatre bez odobrenja sa komandnog mesta Korpusa".
Smit je to prokomentarisao rečima: "Ali to još ne znači da je bilo zabranjeno."
Ivetić je bio kategoričan da u naređenju stoji "zabrana otvranja vatre" i da se traži informacija o tome da li su neke jedinice u vreme od 10:00 do 12:00 časova delovale po ciljevima u Sarajevu.
Svedok je izjavio da je čuo za tvrdnje da su muslimani otvarali vatru na svoje ljude, ali da mu "nikada nisu pokazani dokazi" za to.
Svedočenje generala Smita nastavlja se idućeg ponedeljka.
(Tanjug, foto: arhiva NATO)
